Тужилаштво зна тачан износ: 45.556.596.250 динара, односно око 388 милиона евра. Толико је, према сумњи, власник Алта банке Давор Мацура изнио из трезора банке. Позната је сума до посљедњег динара, познато је ко је, према сумњи, износио, а познато је и како: уз помоћ картица двојице запослених у трезору. Само једна ствар није позната, или бар није саопштена: гдје је тај новац сада.
Од хапшења су прошла два дана. Огласили су се тужилаштво, полиција, Народна банка, адвокати и политичари. Нико од њих није рекао да ли је новац пронађен, да ли је још у земљи и ко га је превезао. То питање, а не само ко је ухапшен, требало би да буде у средишту ове приче.
Одговор није једноставан, јер се у случају Алта банке преплићу најмање три различите приче о новцу.
Прва прича: готовина из трезора
Према саопштењу полиције, Мацура се сумњичи да је из трезора „Депо“ неовлашћено износио новац, а двојица запослених су му, како се сумња, предавали картице за улаз или су му својим картицама и присуством омогућавали приступ. За тај износ је, према полицији, оштећена сама банка.
Према подацима Народне банке Србије, Алта банка је средином ове године имала у готовини 83,5 милијарди динара. Тај удио готовине у билансу необично је висок за банку њене величине. Ако су наводи тужилаштва тачни, из трезора је нестало више од половине тог износа.
Тужилаштво наводи да је приликом претреса 31. октобра и 1. новембра сачињен попис готовине у трезору. Резултат пописа није објављен. Не зна се, дакле, колико је новца пронађено, ни да ли је изнесени новац пронађен.
Колико је то новца физички, најбоље показује рачуница. У новчаницама од 5.000 динара то је више од девет милиона новчаница, по грубој процјени око девет тона папира. Чак и да је ријеч о новчаницама од 500 евра, то је око 776.000 новчаница. Такав терет не износи се у џеповима, него у возилима или кроз велики број превоза. То значи да постоје трагови: снимци сигурносних камера, евиденције уласка у трезор, возила, људи који су новац превозили и мјеста гдје је одложен. Ако је новац изношен дуже вријеме, остаје питање како то нико у банци и у надзорним институцијама није примијетио.
Економиста Емир Зилџовић, представник Студентске листе, рекао је да „не може троје људи да изнесе толики новац“. Без обзира на политички угао из ког долази, питање је технички оправдано.
Друга прича: трансфери послије избора
Аферу је покренуо београдски адвокат Иван Нинић. Он у кривичној пријави тврди да је банка од 26. октобра, дан послије парламентарних избора, почела „интензивно и убрзано“ да пребацује новац на рачуне и у правна лица у Москви и Скопљу, гдје лица повезана са банком имају власничке удјеле у банкарству и осигурању. Према незваничним информацијама које су пренијели медији, ријеч је о око 50 милиона евра. Нинић тврди и да је Народна банка пропустила да хитно покрене ванредну контролу.
Те тврдње засад нису потврђене. Гувернер Народне банке Сјеверне Македоније Трајко Славески назвао их је непровјереним и рекао да пренос новца сам по себи није сумњив, али да одлив капитала треба да занима институције земље из које новац одлази. Алта банка је прошле године купила Стопанску банку у Битољу, у којој је македонска централна банка сада увела привремену управу. Централна банка Црне Горе одузела је дозволу за рад платној институцији „Алта пеј груп“ у Подгорици.
Британски „Фајненшел тајмс“ пише, позивајући се на српске званичнике, да су клијенти Алте у данима послије избора подизали велике суме и пребацивали значајне износе у иностранство. Исти лист наводи да је Европска централна банка раније провјеравала Алту због сумње на прање новца, уз питање може ли банка уопште да утврди законито поријекло депозита, и да је банка послије 2022. имала важну улогу у трансферима новца руских грађана и фирми.
Тужилаштво за организовани криминал је још 27. октобра затражило од Народне банке податке о свим трансферима у иностранство од 27. септембра. Према саопштењу тужилаштва, НБС је 30. октобра доставила тромјесечне податке закључно са 20. септембром, а извјештај за тражени период, како је навела, може доставити тек послије 4. новембра. Тужилаштво је затражило и провјеру поступања одговорних лица у самој Народној банци.
Трећа прича: новац државе и грађана
Средином године клијенти су у Алта банци држали 172 милијарде динара, односно око 1,47 милијарди евра депозита. Грађани и мала предузећа до 50.000 евра су осигурани и добиће новац преко Агенције за осигурање депозита. За велика предузећа и државне фирме то не важи.
Рачуне у Алта банци имали су Електропривреда Србије, Електромрежа Србије, Телеком, београдски Водовод, Паркинг сервис и други. ЕПС је преко Алте наплаћивао рачуне за струју грађанима, а према наводима медија тај посао добијен је без тендера. Ниједно државно предузеће до сада није саопштило колико је његовог новца остало у банци. Према незваничним информацијама, нека су имала и више од милијарду динара. Бивша гувернерка Кори Удовички упозорава да ти депозити нису били осигурани, што значи да ће њихова судбина зависити од тога шта остане у стечајној маси.
Ту је и прошлогодишња докапитализација. Банка је 2025. у капитал добила око 7,8 милијарди динара, односно око 66 милиона евра, што вишеструко премашује њену годишњу добит. Ко стоји иза тог новца, јавности никада није јасно објашњено.
Зашто нико не говори гдје је новац
Постоји неколико могућих објашњења, а вјероватно је тачно више њих истовремено.
Прво је тајност истраге. Тужилаштво не мора, а често и не смије, да открива шта је пронашло док истрага траје, да не би упозорило могуће саучеснике или омогућило да се новац даље сакрије. То је легитиман разлог, али онда тужилаштво то треба и да каже, умјесто да ћути.
Друго, могуће је да институције то ни саме још не знају. Попис готовине урађен је тек прије неколико дана, а Народна банка тужилаштву, према сопственим наводима, може доставити извјештај о трансферима тек послије 4. новембра.
Треће, ту је политички тренутак. Србија је у прелазном периоду, а на челу Народне банке, полиције и тужилаштава и даље су људи постављени у вријеме претходне власти, са којом су, према писању медија, и Алта банка и њен власник били блиски. То не значи да неко нешто крије. Али управо зато институције треба да буду што отвореније, како би отклониле и саму сумњу.
На крају, ћуте и осумњичени. Мацурини адвокати нису коментарисали наводе, а Алта банка није одговорила ни на питања страних медија.
Питања на која институције морају одговорити
Јавност има право да зна:
- Гдје се физички налази новац који је, према сумњи, изнесен из трезора: у земљи, у иностранству, у готовини или на рачунима?
- Колико је готовине пронађено приликом пописа 31. октобра и 1. новембра и колико недостаје?
- Колико је новца, од 26. октобра до одузимања дозволе, пребачено у иностранство, у које земље и коме?
- Зашто је Народна банка од првих упозорења до одузимања дозволе чекала скоро недјељу дана?
- Колико новца државних предузећа је остало у банци и ко је одлучио да се он држи баш ту?
- Ко је 2025. уложио 66 милиона евра у капитал банке?
Народна банка поручује да је банкарски систем стабилан, а Агенција за осигурање депозита да има довољно новца за осигуране штедише. То је вјероватно тачно и важно је за мир грађана. Али стабилност система и одговор на питање гдје је новац нису исто.
За све осумњичене важи претпоставка невиности, а одговорност ће утврдити суд. Одговори на питања о новцу, међутим, не морају чекати пресуду. Они постоје у евиденцијама Народне банке, Управе за спречавање прања новца, Агенције за осигурање депозита и самог тужилаштва. Што их институције дуже држе за себе, повјерење у њих биће мање.
