Жељко Пењароја

Ко је гледао Партизан у дуплом колу Евролиге, могао је да се запита да ли поред терена стоји Ђоан Пењароја или неко много познатији. Мирни Каталонац, који је прошле зиме преузео екипу у расулу и вратио јој систем, у Лиону и Каунасу је дјеловао као човјек коме нешто не да мира.

Почело је у Француској. Партизан је у 34. минуту водио 69:58, а до краја је постигао само шест поена. Утакмицу је изгубио 82:75, а Пењароја је у посљедњем минуту зарадио техничку грешку. Аријан Лакић тог вечери није ни ушао у игру, а Жофри Ловерњ је, након лошег почетка против Боломбоја, остао на клупи до краја.

Два дана касније, у Каунасу, сличан сценарио. Партизан је био на минус 16, вратио се на четири поена, али Жалгирис је преживио драматичну завршницу и славио 87:80. Овај пут је на клупи остао Олман.

Сјести играча без објашњења, мијењати ротацију из утакмице у утакмицу, реаговати бијесом уз линију: то је рукопис Жељка Обрадовића. Код Жељка је то био метод, а код Пењароје је, бар до сада, изгледало страно. Отуда питање: шта се десило?

Први осумњичени: Карлик Џонс

Најлакше је показати на главну звијезду. Џонс је у двије утакмице шутирао 6 од 23 из игре, без иједне погођене тројке, уз шест изгубљених лопти. У оба меча је имао по седам поена. То је далеко од играча који је само десетак дана раније ријешио вјечити дерби.

Ту је суштина проблема. Када Џонс не игра добро, Партизан нема план Б. Страни аналитичари упозоравали су на то и послије побједе над Звездом: екипа је превише зависна од једног човјека. Ако тренер то види, а нема рјешење на клупи, фрустрација је разумљива.

Други осумњичени: повреде

Пред Асвел је Пењароја потврдио да неће моћи рачунати на Вању Маринковића, Тоњеа Џекирија и Дерека Вилиса. То су три играча из ротације, од којих је Маринковић један од ријетких правих шутера у тиму. Без њих тренер мора да мијења распоред, па и играчи који иначе играју остају без минута јер се тражи нека друга равнотежа.

Трећи осумњичени: појачања

Нова појачања, Антонио Ривс и Роберт Френкс, стигла су уочи дуплог кола. Пењароја је сам рекао да ће им требати времена, посебно Ривсу коме је ово прво искуство у Европи. Појачања која тек уче систем у сред сезоне ријетко доносе мир. Чешће доносе експерименте, а експерименти коштају утакмица.

И оно што тренер сам признаје

Најискренији је био сам Пењароја. Признао је да је Партизан једна од најслабијих екипа Евролиге у шуту за три поена и да тим још није потпуно спреман. Тренер који зна да му екипа не може да погоди отворени шут, а нема шутере на располагању, нема много алата. Остаје му да мијења људе и да се нервира.

Па, Жељко или не?

Моја процјена: Пењароја није постао Жељко, али је дошао у Жељкову ситуацију. Када тим зависи од једног играча, када су повријеђени шутери, а нова појачања још лутају, сваки тренер почне да тражи кривце на клупи и око себе. Нервоза није узрок пораза, него симптом.

Партизан је послије девет кола на 12. мјесту, са четири побједе и пет пораза. То још није криза, али јесте упозорење. Ако се Маринковић врати, а Ривс и Френкс уклопе, видјећемо мирнијег Пењароју. Ако не, Београд ће гледати једну стару, добро познату представу, само с другим главним глумцем.