Србија је 25. октобра добила нову власт, а побједу Студентске листе одлучили су бирачи који раније нису излазили на изборе. Вучићева листа освојила је отприлике исти број гласова као 2023. године. Излазност је, међутим, порасла са 58,8 на око 68,7 одсто, највише од деведесетих. То је око 600 хиљада бирача више него прошли пут.
Према коначним резултатима, послије поновљеног гласања на 53 бирачка мјеста, Студентска листа освојила је 53,01 одсто гласова, а листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ 38,98 одсто. Побједа је убједљива и нико је озбиљно не оспорава: Вучић је пораз признао исте вечери. Отворено питање је другачије: шта таква структура гласова значи за стабилност нове власти.
Резултати
| Избори 2023. | Избори 2026. | |
|---|---|---|
| Излазност | 58,8 % | око 68,7 % |
| Студентска листа | — | 53,01 %, око 140 мандата |
| Вучићева листа | 129 мандата | 38,98 %, око 103 мандата |
| СПС | 18 мандата | испод цензуса |
| Остали у парламенту | — | само мањинске листе |
Листа је побиједила у свим београдским општинама, у Војводини, Шумадији и западној Србији, у Нишу и Крагујевцу. Вучићева листа побиједила је на југу и истоку Србије и на Косову и Метохији.
Ко су нови бирачи
Постоје два тумачења. Према првом, ријеч је о људима који су дуго били незаинтересовани за политику и који су изашли против нечега, а не за конкретан програм. Такви бирачи су нестрпљиви, слабо везани за организацију и брзо се разочарају.
Према другом тумачењу, ти људи нису били незаинтересовани, него обесхрабрени. Нису вјеровали да њихов глас може нешто промијенити. Двије године протеста и акција „Студент у сваком селу“ вратиле су их у политику.
Подаци засад не дају коначан одговор. Излазност је порасла подједнако у свим регионима, на око 70 одсто, што упућује на широку мобилизацију, а не само на младе у градовима. Детаљна анализа о томе ко су нови бирачи још није објављена.
Покрет без лица
Студентска листа ушла је у кампању без кандидата за премијера и без имена будућих министара. Програм је био скуп принципа: одговорност, лустрација, слободни медији, независно правосуђе. О Европској унији, Косову, буџету или енергетици конкретних одговора било је мало. У јавности се као могући носиоци власти помињу Дејан Шошкић, Јово Бакић и Радомир Саичић, који о низу питања имају различите ставове.
Критичари наводе да су кандидати избјегавали поједине медије и дебате. Сматрају да такав приступ у покрету пролази, али у власти тешко. Присталице одговарају да су ти медији годинама називали студенте усташама и терористима. Додају да је одсуство лидера било намјерно: покрет није желио да постане „још једна странка“, нити да једна особа постане мета кампање.
Оба аргумента ускоро ће бити провјерена, јер листа сада мора предложити премијера и програм владе.
Оставке: одговорност или притисак
Прва конференција послије побједе није била о плану владе, него о оставкама. Листа је тражила одлазак челника полиције, Жандармерије и САЈ-а, директора безбједносних служби, тужилаца, предсједника Уставног суда, директорке РТС-а и директора Телекома. Медији су први попустили: РТВ се извинио гледаоцима и промијенио уредника, а директорка РТС-а Мања Грчић поднијела је оставку. На извињење РТС-а студенти су одговорили да не прихватају извињење, већ само оставке.
За присталице, ово је тражење одговорности од људи који су годинама кршили закон и професионалне стандарде, а не освета. Критичари указују на други проблем. Листа још нема ни потврђене мандате ни владу, а већ се понаша као власт која смјењује. Оставка изнуђена јавним притиском није исто што и разрјешење по закону и може постати преседан за сваку сљедећу власт.
Инциденти и атмосфера
Дан послије избора група грађана упала је у зграду Информера. Новости, лист близак СНС-у, објавиле су снимак уласка присталица листе у општину Земун и ударца запосленој, што није независно потврђено. Појавио се и анонимни сајт за „пријаву прелетача“, који сам наводи да не провјерава истинитост пријава.
Нема доказа да је Студентска листа организовала ове акције. Присталице указују да дио извјештаја долази из медија блиских СНС-у и да постоје тврдње да су поједини инциденти намјештени. Ипак, начин на који ће се нова већина односити према оваквим догађајима биће важан показатељ. Више од 1,7 милиона људи гласало је за Вучићеву листу, и они живе и раде у истим градовима и институцијама.
Шта кажу искуства других земаља
Побједе изникле из протеста и мобилизације разочараних бирача имају мјешовит учинак. Већина таквих власти распала се или изгубила подршку у року од једне до три године. Опстале су оне које су брзо добиле јасног лидера и програм владе.
| Земља и година | Ко је побиједио | Шта је услиједило |
|---|---|---|
| Србија, 2000. | ДОС, 18 странака | Раскол ДС–ДСС, убиство Ђинђића 2003, радикали први на изборима исте године |
| Италија, 2018. | Покрет пет звијезда, 32 % | Три владе за четири године, 2022. пад на око 15 % |
| Украјина, 2019. | Зеленски и „Слуга народа“ | Прва влада трајала око шест мјесеци |
| Црна Гора, 2020. | Коалиција против ДПС-а | Влада пала послије око 14 мјесеци |
| Словачка, 2020. | ОЛаНО, антикорупцијски талас | Матович смијењен 2021, влада пала 2022, Фицо се вратио 2023. |
| Бугарска, 2021. | „Има такав народ“ | Одбили да формирају владу, седам избора за око три и по године |
| Бангладеш, 2026. | Студенти срушили власт 2024. | Њихова странка на изборима освојила само шест мјеста |
| Јерменија, 2018. | Пашињан, „баршунаста револуција“ | Брзо формирао владу и задржао власт 2021. |
Заједничко пропалим случајевима је широка коалиција без заједничког програма, лидери без искуства у управљању, приоритет на казнама умјесто на услугама грађанима и разочарање бирача који су дошли само да сруше стару власт.
Студентска листа има једну предност коју већина тих коалиција није имала: апсолутну већину од око 140 мандата, без зависности од мањих партнера. С друге стране, листа окупља људе и групе од љевице до деснице, које је ујединило противљење претходној власти. Прво тешко питање, било да је ријеч о Косову, Русији, Европској унији или Сребреници, може их подијелити.
Календар и први тестови
Србија је у необичном међувремену. Побједник још нема ни мандате ни владу, а поражена страна још држи предсједничку функцију, већину локалних власти и руководства институција.
Скупштина се мора конституисати у року од 30 дана од проглашења коначних резултата, а влада се бира у наредних 90 дана. Мандатара предлаже предсједник Републике, а ту функцију послије Вучићеве оставке крајем септембра врши Ана Брнабић из СНС-а. То је прва тачка могућег трења, иако 140 мандата не оставља простор за другу владу.
Предсједнички избори морају се одржати до 26. децембра. Студенти су најавили свог кандидата, али име још није познато. Ако листа изгуби те изборе, Србија ће добити кохабитацију.
Могући сценарији за наредних шест до 12 мјесеци
| Сценарио | Како изгледа | Шта га покреће |
|---|---|---|
| Брза консолидација | Влада до краја године, смјене кроз законске поступке, студентски кандидат осваја предсједништво | Јасан лидер, дисциплина на листи, ограђивање од инцидената |
| Спора транзиција | Влада уз одуговлачење, кохабитација са предсједником из СНС-а, сукоби око сваке смјене | Губитак предсједничких избора, отпор институција |
| Распад већине | Раскол око кадрова или Косова, губитак већине, нови избори 2027. или 2028. | Хетерогеност листе, разочарање нових бирача |
У кратком року највјероватнија је спора транзиција. Судбину нове власти одлучиће првих шест мјесеци и то да ли ће бирачи који су изашли 25. октобра видјети конкретне промјене у здравству, полицији и свакодневном животу. Ти бирачи вјероватно неће чекати четири године. Од тога шта виде зависиће да ли ће поново изаћи.
