Због опадања нивоа воде у вјештачком језеру Перућа на ријеци Цетини, на површину су поново изронили зидови и камена обиљежја старог манастира Драговић. Из воде се виде камени лукови, гробни крстови и темељи некадашњег манастирског комплекса. Подводне фотографије снимио је Дени Деметлика, а оне изнад воде Сњежана Ђујић Брадаш.
Манастир Драговић подигнут је 1395. године, шест година послије Косовског боја, у селу Кољане недалеко од Врлике, двадесетак километара од Книна. Уз Крку и Крупу, један је од три историјска српска манастира у Далмацији и припада Епархији далматинској Српске православне цркве. Према љетопису из 1859. године, име је добио по Драгу, који је са браћом из Босне прешао у Цетинску крајину. Народно предање име везује за ријечицу која је извирала у близини.
Манастир је вијековима чувао драгоцјености: рукописне минеје, књиге штампане на Цетињу и у Москви, записе Доситеја Обрадовића и антиминс патријарха Арсенија Чарнојевића.
Године 1958, због градње хидроелектране и акумулационог језера, цијело подручје је потопљено. Расељено је око 1.500 људи, а вода је прекрила куће, њиве и гробља. Манастир је тада изнова подигнут на узвишењу поред језера, у близини старе тврђаве Градина. Тај нови манастир опустошен је 1995. године. Према писању медија, његове просторије су до обнове почетком двехиљадитих служиле као штала.
Кад год се вода Перуће повуче, остаци старог Драговића поново излазе на свјетло дана, као тихи подсјетник на вијекове српског трајања у Далмацији.
