Кипар и Балкан нису исти политички простор, али их повезују нека важна питања: насљеђе сукоба, етничке подјеле, међународно посредовање и дуготрајни покушаји да се политички спорови ријеше преговорима. Због тога најновији договор кипарских лидера може бити занимљив и за регион у којем су слични изазови и даље присутни.
Предсједник Републике Кипар Никос Христодулидис и лидер кипарских Турака Туфан Ерхурман договорили су 9. новембра отварање два нова прелаза преко тампон-зоне под контролом Уједињених нација. Договор је постигнут на састанку у Никозији, уз посредовање личне изасланице генералног секретара УН за Кипар Марије Ангеле Холгин.
Нови прелази повезаће Луруђину и Лимбију, као и Кампос и Каравастаси. Њихово отварање предвиђено је истовремено, након завршетка потребних припремних радова. Тачан датум још није објављен.
Острво које деценијама живи подијељено
Кипар је подијељен од 1974. године, када је након државног удара који су подржали грчки војни владари услиједила турска војна интервенција. На сјеверу острва 1983. године проглашена је Турска Република Сјеверни Кипар, коју признаје само Турска. Међународно призната Република Кипар контролише јужни дио острва и чланица је Европске уније.
Између двије стране налази се тампон-зона под управом мировне мисије УН, позната као Зелена линија. Она пролази и кроз Никозију, главни град острва, који је такође подијељен.
Иако су током година постојали различити покушаји постизања споразума, свеобухватно рјешење кипарског питања није постигнуто. Преговори су дуго у застоју, а неслагања се односе на будуће уређење острва, политичку равноправност двије заједнице и безбједносна питања.
Два прелаза као корак изградње повјерења
Отварање нових прелаза представља конкретну мјеру која би требало да олакша кретање становништва и смањи оптерећење на постојећим пунктовима. Прије најновијег договора на линији раздвајања радило је девет прелаза.
Ипак, значај договора није само у саобраћајном повезивању. Он је дио ширег пакета мјера за изградњу повјерења између двије заједнице.
Лидери су договорили и размјену архивске грађе посредством техничког комитета за културно насљеђе, наставак појединих пројеката у области заштите животне средине и поновно покретање образовног програма „Имагине“. Предвиђено је и успостављање механизма за брзу координацију у случају ванредних ситуација.
У оквиру сарадње на заштити културног насљеђа планирана је и обнова одређених маронитских цркава и једног јерменског манастира.
Према најавама након састанка, разговори ће бити настављени у наредном периоду, а очекује се и трилатерални сусрет двојице лидера са генералним секретаром УН Антониом Гутересом.
Шта Кипар може да покаже Балкану?
Поређење Кипра са Балканом има смисла само ако се узму у обзир разлике између конкретних политичких и правних оквира. Босна и Херцеговина има сложено уставно уређење засновано на Дејтонском мировном споразуму, док је кипарско питање обиљежено територијалном подјелом острва и постојањем тампон-зоне под надзором УН.
Заједничка тачка јесте чињеница да међународно посредовање има важну улогу у одржавању дијалога и тражењу компромиса. Ипак, ниједан од ових процеса не може се посматрати као једноставан модел који се без разлика може примијенити на други простор.
Кипар је у Европску унију ушао 2004. године, иако питање уједињења острва није било ријешено. Европско законодавство не примјењује се у дијелу земље у којем Влада Републике Кипар нема ефективну контролу. То показује да чланство у ЕУ само по себи не уклања политичке и територијалне спорове.
Најновији договор зато не треба тумачити као крај подјеле, већ као ограничен, али конкретан корак у процесу који траје деценијама. За становнике острва нови прелази могу значити лакше кретање и више свакодневних контаката, док ће за политичке лидере прави изазов остати постизање трајног и прихватљивог рјешења.
Искуство Кипра подсјећа да се повјерење не гради само великим политичким декларацијама. Понекад оно почиње практичним договорима који људима олакшавају живот. Али да ли ће такви кораци довести до свеобухватног споразума, зависиће од спремности страна да наставе преговоре и рјешавају најтежа питања.
Коментари
Хвала! Ваш коментар је послат и биће објављен након прегледа.