Данас је петак, 13. новембар 2026. године. Тај датум се не помиње због астролога ни пророка, него због научног рада објављеног прије 66 година у угледном америчком часопису „Сајенс“.
Рад са најстрашнијим насловом
Физичар Хајнц фон Ферстер, Аустријанац који је радио на Универзитету Илиноис и био један од утемељивача кибернетике, објавио је 1960. године, заједно са сарадницима Патришом Мором и Лоренсом Амиотом, рад под насловом „Судњи дан: петак, 13. новембар 2026“.
Поставили су једноставно питање: шта би се десило када би број људи на Земљи наставио да расте истим темпом као током претходних вијекова?
Математика која иде у бесконачност
Прикупили су процјене броја становника кроз двије хиљаде година и уочили необичну правилност: Аутори су уочили да се становништво током посматраног периода није повећавало само додавањем нових људи, већ да је растао и проценат годишњег повећања. Такав образац назива се хиперболичним растом. Математички модел заснован на том тренду водио је до необичног резултата: предвидио је да би број становника у једном тренутку тежио бесконачности.
Прорачун је ту тачку смјестио у 2026,87. годину, што пада управо на 13. новембар. Фон Ферстер је, са доста црног хумора, написао да би се човјечанство тог дана буквално „згњечило на смрт“.
Упозорење, а не пророчанство
Аутори нису предвиђали смак свијета. Њихова намјера била је да покажу да се такав раст не може наставити у недоглед и да ће прије или касније морати доћи до промјена у демографским кретањима и условима живота.
И промијенило се. Модел је прилично добро описивао раст становништва до средине 20. вијека, али је стварност потом кренула другим путем. Стопа раста свјетског становништва достигла је врхунац почетком шездесетих година, када је износила око 2,3 одсто годишње, а затим је почела да опада. Данас је мања од један одсто.
Свијет је наставио да расте, само спорије. Према подацима Уједињених нација, број становника планете достигао је осам милијарди 15. новембра 2022. године, само неколико дана прије датума који је фон Ферстеров рад означио као математичку прекретницу.
Према пројекцијама УН из 2024. године, свјетско становништво могло би да достигне врхунац од око 10,3 милијарде средином осамдесетих година овог вијека, након чега се очекује постепено опадање.
Србија иде у супротном смјеру
Србија је добар примјер колико демографска кретања могу да се разликују од једне земље до друге. Према попису из 2011. године, имала је 7.186.862 становника, док је пописом из 2022. године забиљежено 6.647.003 становника. То је смањење од 539.859 људи за једанаест година.
На такав тренд утичу ниска стопа рађања, старење становништва и миграције. Слична кретања присутна су и у Републици Српској, као и у већем дијелу региона, гдје се све чешће поставља питање како задржати становништво, створити боље услове за живот и зауставити дугорочно смањење броја људи.
Тако се питање демографије у нашем региону данас налази готово на супротној страни од онога чиме се бавио рад из 1960. године. Умјесто страха од неограниченог раста, све више пажње посвећује се смањењу броја становника и посљедицама које тај процес доноси.
Обичан петак
Петак, 13. новембар зато ће бити обичан петак. Остаје занимљивост да је прије више од шест деценија неко баш тај дан израчунао као крајњу тачку једног сценарија за човјечанство. Тај сценарио се није остварио. Стопа раста свјетског становништва почела је да опада, показујући да се демографски трендови не могу неограничено продужавати истом математичком кривом.
Коментари
Хвала! Ваш коментар је послат и биће објављен након прегледа.