На археолошком локалитету Бостаниште у Банатском Новом Селу забиљежени су драгоцјени трагови живота ранословенског становништва, које је на овом простору живјело од краја 7. до краја 10. вијека. Трогодишња истраживања открила су остатке стамбених и привредних објеката, предмете из свакодневног живота, али и необичне детаље који свједоче о томе како су се људи прилагођавали природним условима Баната.
Посебну пажњу археолога привукао је начин градње тадашњих кућа. Становници су живјели у земуницама и полуземуницама, односно објектима који су били дјелимично или потпуно укопани у земљу. Таква градња пружала је бољу заштиту од температурних екстрема, али и од снажних удара кошаве, карактеристичних за овај дио Србије.
Куће прилагођене снажној кошави
У истраженим стамбеним и привредним објектима пронађене су дубоке јаме које се испод зидова настављају у облику ниша и тунела. Археолози претпостављају да је овакво грађевинско рјешење могло бити повезано са потребом да се становници заштите од снажног југоисточног вјетра.
Унутар објеката откривени су и остаци два типа пећи – масивних камених и земљаних пећи укопаних у лес. Оне су служиле за загријавање простора и припрему хране, што пружа увид у организацију тадашњих домаћинстава.
Необична сахрана отвара нова питања
Један од најзанимљивијих налаза откривен је током истраживања прије двије године. На поду полуземунице, у којој се налазила камена пећ, пронађени су посмртни остаци особе. Изнад њих налазио се покров направљен од пажљиво поређаних цијелих и фрагментованих камених жрвњева за мљевење житарица.
Овај налаз отвара питања о погребним обичајима и вјеровањима тадашњег становништва. Зашто је покојник сахрањен унутар стамбеног објекта и какво је значење имао необичан камени покров – питања су на која археолошка истраживања тек треба да понуде одговоре.
Десет дубоких јама – складишта за храну или трагови производње гвожђа?
Овогодишња истраживачка кампања, спроведена током септембра и октобра, донијела је нову загонетку. Археолози су открили објекат већих димензија, са десетак дубоких јама унутар њега и у непосредној околини.
Стручни тим разматра двије могућности: да су јаме служиле као силоси за складиштење житарица и хране или да су повезане са трагањем за мочварном рудом гвожђа. Коначни одговор требало би да пруже лабораторијске анализе узорака земље.
Међу покретним налазима издвајају се фрагменти грубих керамичких посуда, израђених руком или на спором грнчарском витлу, као и једноставне алатке. Иако није пронађен луксузан материјал, управо овакви предмети омогућавају боље разумијевање свакодневице људи који су на овом подручју живјели прије више од хиљаду година.
Истраживања се настављају
Ископавања на локалитету Бостаниште већ трећу годину спроводи стручни тим Народног музеја Панчево, под руководством виших кустоса археолога Јелене Ђорђевић и мр Војислава Ђорђевића. Истраживања се реализују уз финансијску подршку Министарства културе Србије.
Радови ће бити настављени и у наредном периоду, јер истраживачи још нису завршили проучавање локалитета. Посебан значај има и сарадња са мјештанима и власницима парцела који су омогућили извођење археолошких радова.
Налази из Банатског Новог Села показују да историја овог простора није сачувана само у великим грађевинама и драгоцјеним предметима. Понекад управо остаци скромних кућа, пећи и посуђа откривају највише о томе како су живјели обични људи прије више од хиљаду година.
Коментари
Хвала! Ваш коментар је послат и биће објављен након прегледа.