Црна Гора испунила је завршна мјерила у свим преговарачким поглављима и могла би да заврши преговоре о чланству у Европској унији до краја 2026. године. Србија, Босна и Херцеговина и Косово нису напредовали у такозваним фундаменталним областима. То пише у нацрту годишњег саопштења Европске комисије о политици проширења, у који је увид имао Радио Слободна Европа. Коначан пакет извјештаја Комисија би требало да објави наредне седмице, а текст се до тада још може мијењати.
Црна Гора пред циљем
Према нацрту, Црна Гора би преговоре могла закључити до краја године, а Радио-телевизија Црне Горе наводи децембар. Шеф Делегације ЕУ у Подгорици Јохан Сатлер рекао је да Комисија државама чланицама препоручује затварање поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права. Међу реформама нацрт помиње уставне измјене којима се јачају Судски и Тужилачки савјет, политику нулте толеранције према нападима на новинаре и усклађивање визне политике са ЕУ. Уговор о приступању Црне Горе био би први са појачаним заштитним клаузулама и служио би као модел за будућа проширења.
Србија без напретка у кључним областима
За Србију нацрт не биљежи напредак у владавини права и слободи изражавања. Наводи се да је враћање уназад због такозваних „Мрдићевих закона“ касније исправљено, али да су измјене уклониле дио гаранција независности тужилаштва и судства. Усклађеност Србије са спољном политиком ЕУ оцијењена је као ниска. Србија, БиХ, Грузија и Турска и даље се наводе као земље са ризиком од „заробљене државе“. Као позитивни кораци наводе се улазак Србије у јединствену зону плаћања у еврима (SEPA) и почетак рада на споразуму о оцјењивању усаглашености индустријских производа.
Заједница српских општина
Спровођење споразума о нормализацији односа Београда и Приштине нацрт оцјењује као „недовољно“. На страни Приштине нема напретка у формирању Заједнице општина са српском већином. Комисија очекује да Приштина покрене тај процес, у складу са преузетим обавезама, укључујући Охридски споразум из 2023. године. Структуре које подржава Србија, према нацрту, треба рјешавати у складу са договорима из дијалога и законима Косова, а не једностраним мјерама.