У близини Ораховца, у Метохији, налази се манастир Зочиште, посвећен Светим бесребреницима и чудотворцима Козми и Дамјану. Ова светиња, чији се писани трагови могу пратити до прве половине 14. вијека, вијековима је мјесто молитве, духовног окупљања и поштовања светих врача. Њена историја обиљежена је настанком у доба Немањића, страдањем крајем 20. вијека и обновом која је омогућила да се у манастиру поново настави монашки и богослужбени живот.
Манастир из времена Немањића
Манастир Зочиште налази се у истоименом селу, око пет километара од Ораховца. Према историјским подацима, храм је подигнут у 14. вијеку, у вријеме владавине Немањића, на мјесту старије византијске цркве.
Тачно име ктитора није сачувано у историјским изворима. Због тога није могуће са сигурношћу рећи ко је подигао манастир, иако се у појединим истраживањима наводи претпоставка да је његов оснивач могао бити локални властелин из доба Немањића.
Први познати писани помен Зочишта налази се у хрисовуљи, односно даровној повељи Светог краља Стефана Дечанског из 1327. године. То је један од најважнијих историјских докумената који потврђују старост ове светиње.
Археолошка истраживања указала су и на старије слојеве прошлости овог простора. На подручју манастира пронађени су остаци који се доводе у везу са касноантичким периодом, укључујући надгробне споменике из 4. вијека и фрагменте керамике из 3. и 4. вијека.
То показује да је простор на којем се данас налази манастир имао значај и прије изградње средњовјековног храма.
Свети Врачи и мошти које вијековима привлаче вјернике
Манастир је посвећен Светим Козми и Дамјану, познатим у православној традицији као Свети Врачи или бесребреници. Према хришћанском предању, били су љекари који су лијечили људе не тражећи заузврат новац, због чега су постали симбол милосрђа, доброчинства и помагања ближњима.
У манастиру се чувају мошти Светих Козме и Дамјана, којима вјерници вијековима долазе на молитву. Зочиште је посебно познато по поштовању које се указује овим светитељима, а њихов култ представља средишњи дио духовног живота манастира.
Постоји и предање да је назив Зочиште повезан са извором воде у манастирском дворишту, за коју се вјеровало да помаже код болести очију. Управо се то предање често наводи као објашњење имена овог мјеста.
Страдање и повратак монаха
Једно од најтежих поглавља у историји манастира догодило се 1999. године, током сукоба на Косову и Метохији. Манастир је разорен, а црква, конаци и драгоцјени предмети претрпјели су велика оштећења.
Монашко братство било је приморано да напусти манастир и уточиште потражи ван Зочишта. Повратак у светињу није био брз нити једноставан.
Монаси су се у Зочиште вратили 17. октобра 2004. године, када је започео нови период обнове манастирског живота и комплекса. У обнови су коришћени и дијелови камена старог храма, како би обновљена црква што више задржала изглед претходне грађевине.
Обновљени храм освештан је 14. јула 2007. године. Манастир је тако поново постао мјесто богослужења и окупљања вјерника.
Храмовна слава поново окупила вјернике
Управо у овом манастиру 14. новембра 2026. године свечано је прослављена храмовна слава – празник Светих врача Козме и Дамјана.
Свету архијерејску литургију служили су митрополит рашко-призренски Теодосије и епископ новобрдски Иларион, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије рашко-призренске. Празничном богослужењу присуствовало је више стотина вјерника који су дошли из различитих крајева.
Након читања Светог јеванђеља, вјерницима се бесједом обратио епископ Иларион, говорећи о историји, страдању и обнови манастира, али и о духовном значају исцјељења и заједнице са Богом.
Посебно је нагласио да истинско исцјељење, у хришћанском смислу, није само тјелесно оздрављење, већ и духовна обнова човјека, његово покајање и успостављање заједнице са Богом.
Говорећи о тешкој прошлости манастира, епископ је подсјетио да је светиња била у рушевинама, али да је обновљена захваљујући вјери, молитви и труду људи који су остали посвећени њеном очувању.
Након литургије обављени су благосиљање и резање славског колача, а потом је игуман манастира, отац Стефан, са братством приредио трпезу љубави за окупљене.
Прослава је још једном показала значај Зочишта као мјеста духовног окупљања и подсјетила на историјски континуитет ове светиње, која и након тешких страдања наставља да живи.
Свједочанство трајања
Историја манастира Зочиште није само прича о једној средњовјековној цркви. Она говори о вјековном присуству православне вјере у Метохији, о култу Светих Врача, али и о настојању да се сачувају светиње које су обиљежиле живот генерација.
Од првих писаних помена у повељи краља Стефана Дечанског, преко разарања 1999. године, до повратка монаха и обнове храма, Зочиште је прошло кроз различита историјска раздобља.
Данашњи манастирски живот и окупљања вјерника показују да ова светиња и даље има важно мјесто у духовном и културном насљеђу Срба на Косову и Метохији.
Коментари
Хвала! Ваш коментар је послат и биће објављен након прегледа.