Свјетско тржиште нафте ушло је у нову седмицу са снажним падом цијена, а очекивања да би дипломатски процес између Вашингтона и Техерана могао довести до смиривања сукоба утицала су на расположење инвеститора.
Према извјештајима са тржишта од понедјељка, 9. новембра, цијена барела нафте Брент у једном тренутку спустила се на око 92,80 долара, док је америчка нафта WTI падала према 87,68 долара. У каснијем трговању забиљежене су и промјене ових вриједности, што показује колико је тржиште тренутно осјетљиво на политичке и безбједносне вијести.
Пад је наставак негативног тренда из претходне седмице. Према подацима које је објавио Reuters, Брент је током претходне седмице изгубио око 16 одсто вриједности, што је његов највећи седмични пад од почетка пандемије вируса корона.
Смиривање тензија обара цијену нафте
Један од главних разлога пада јесу изјаве америчког предсједника Доналда Трампа да су нови напади на Иран мало вјероватни док се настављају преговори о окончању сукоба.
Тржиште је такве поруке протумачило као могући сигнал смањења геополитичког ризика. Уколико би дошло до трајнијег договора и нормализације транспорта нафте кроз Ормуски мореуз, на свјетско тржиште могле би стизати веће количине сирове нафте, што би додатно ублажило притисак на цијене.
Ипак, дипломатски напредак још није довео до свеобухватног споразума. Забринутост додатно појачавају извјештаји о нападима на бродове у близини Ормуског мореуза, једног од најважнијих праваца за транспорт нафте у свијету.
Због тога трговци не могу у потпуности занемарити могућност нових поремећаја у снабдијевању.
Вишак нафте додатно притиска тржиште
Други важан фактор јесте однос понуде и потражње. Анализе које преноси Reuters указују на могућност да би глобална понуда нафте могла премашити потрошњу, посебно ако се производња и извоз са Блиског истока постепено нормализују.
У таквим околностима, произвођачи би могли бити изложени већој конкуренцији за купце, док би залихе нафте могле почети да расту. То би представљало додатни притисак на цијене.
Ипак, стварно стање зависиће од тога колико брзо ће се нормализовати производња и транспорт, али и од кретања потражње у највећим свјетским економијама.
Да ли се пад наставља од уторка?
Постоје разлози због којих би цијене могле остати под притиском и у уторак, 10. новембра. Прије свега, тржиште ће пратити нове сигнале из Вашингтона и Техерана, као и информације о безбједности поморског саобраћаја у Персијском заливу.
Важан догађај биће и објављивање новог краткорочног енергетског извјештаја америчке Управе за енергетске информације (EIA), најављено за 10. новембар. Тај извјештај доноси ажуриране процјене о производњи, потрошњи, залихама и очекиваним цијенама нафте.
Ипак, не постоји гаранција да ће пад бити настављен. Нова ескалација сукоба, напад на енергетску инфраструктуру или озбиљнији поремећај транспорта могли би брзо преокренути кретање цијена.
Шта то значи за возаче у Србији и БиХ?
Пад цијене сирове нафте на берзама не значи да ће гориво на бензинским пумпама одмах појефтинити. Коначне малопродајне цијене зависе и од цијена деривата, трошкова прераде и транспорта, пореза, акциза, курса валута и залиха које су набављене по ранијим цијенама.
Због тога се промјене на свјетском тржишту обично не преносе истовремено и у истом проценту на цијене бензина и дизела у Србији и БиХ.
Уколико се пад нафте настави и задржи током наредних дана, а појефтине и готови нафтни деривати, могао би се створити простор за постепено снижавање цијена на пумпама. За сада је, међутим, рано говорити о сигурном и непосредном појефтињењу горива у региону.
Наредни дани показаће да ли је ријеч о трајнијем преокрету на нафтном тржишту или само о краткорочној реакцији на промјене геополитичких очекивања.
Коментари
Хвала! Ваш коментар је послат и биће објављен након прегледа.