Србија

Плата стигне, али не дочека крај мјесеца: Домаћинства у Србији троше више него што зарађују

Просјечно домаћинство у Србији током 2025. године трошило је 651 динар више мјесечно него што је приходовало. Највећи дио кућног буџета одлази на храну и трошкове становања, показују подаци Републичког завода за статистику.

Maxi продавница у Болјевцима – илустрација трошкова куповине
Maxi продавница у Болјевцима. Илустративна фотографија. Фото: Delhaize Serbia / Wikimedia Commons

Колико новца једно домаћинство у Србији има на располагању, а колико му је потребно да покрије основне животне трошкове? На то питање одговор дају најновији подаци Републичког завода за статистику, који показују да су просјечни расходи домаћинстава током 2025. године били нешто већи од њихових прихода.

Према објављеним резултатима Анкете о потрошњи домаћинстава, просјечни мјесечни приходи у новцу и натури износили су 109.136 динара, док су издаци за личну потрошњу достигли 109.787 динара.

То значи да је просјечно домаћинство трошило 651 динар више него што је приходовало на мјесечном нивоу.

Иако разлика на први поглед не изгледа велика, она показује колико је кућни буџет осјетљив када се највећи дио прихода већ троши на основне потребе.

Храна и становање највеће ставке кућног буџета

Највећи дио новца одлази на храну и безалкохолна пића. За те потребе домаћинства су у просјеку издвајала 40.169 динара мјесечно.

Трошкови становања, воде, електричне енергије, гаса и других горива износили су 17.659 динара, док је за превоз издвајано 9.868 динара.

Када се саберу само трошкови хране и становања, долази се до износа од 57.828 динара мјесечно. То је више од половине просјечних прихода домаћинства.

Ови подаци показују да највећи дио кућног буџета одлази на потребе које се не могу једноставно одложити или избјећи.

Плате и пензије главни извори прихода

Међу изворима прихода највећи удио имају зараде запослених, које су у просјеку износиле 59.932 динара по домаћинству, док су приходи од пензија износили 32.525 динара.

Истраживање је обухватило 6.026 домаћинстава, која су у просјеку имала 2,57 чланова.

Подаци показују и разлике између региона. Највеће просјечне приходе имала су домаћинства у Београдском региону, док су сеоска домаћинства у просјеку располагала са 106.050 динара мјесечно.

Просјек не показује цијелу слику

Важно је нагласити да просјечан приход и расход не значе да сва домаћинства живе на исти начин. Породица са једним запосленим, домаћинство са више пензионера и породица са дјецом имају различите потребе и могућности.

Зато статистички просјек не може у потпуности показати колико је тешко покрити све мјесечне обавезе онима који имају ниже приходе или веће трошкове.

Ипак, чињеница да су просјечни расходи премашили приходе отвара важно питање: колико простора грађанима остаје за штедњу, непланиране трошкове и сигурнију будућност?

Када се највећи дио новца потроши на храну, становање и превоз, сваки додатни трошак може постати проблем за породични буџет.

Подаци су јасан подсјетник да раст прихода сам по себи не значи и лакши живот. Важно је колико новца грађанима заиста остане након што плате оно без чега не могу.

Извор: Републички завод за статистику Србије, Анкета о потрошњи домаћинстава за 2025. годину; подаци објављени 13. новембра 2026. године

Коментари