Република Српска

Млади одлазе, а ко остаје да ради? Демографски пад све више притиска тржиште рада

Док се број становника смањује, а млади траже сигурније послове и боље услове живота, послодавци све чешће говоре о недостатку радника. Проблем више није само питање запошљавања – него и будућности мањих градова и општина.

Млади радници у производном погону током обављања послова
Млади радници у производњи. Илустративна фотографија. Фото: generated image / OpenAI

Питање ко ће радити у наредним годинама више није само тема економских анализа и демографских расправа. Оно се све јасније види у свакодневном животу: у предузећима која траже раднике, установама које тешко попуњавају радна мјеста, занатским радњама које немају коме да пренесу посао и мањим срединама у којима је све мање младих људи.

Република Српска се суочава са два повезана проблема. С једне стране, број становника се смањује, а с друге, привреда све теже проналази раднике одговарајућих занимања и квалификација. Када се та два процеса посматрају заједно, постаје јасно да недостатак радне снаге није само тренутна тешкоћа послодаваца, већ питање дугорочне одрживости локалних заједница.

Све мање рођених, све већи демографски притисак

Према подацима Републичког завода за статистику, у Републици Српској је током 2025. године рођено 8.825 дјеце, што је 402 мање него годину раније. У истом периоду умрло је 13.904 људи.

Разлика између броја рођених и умрлих значи да је Република Српска у једној години природним путем изгубила 5.079 становника. То није укупан број људи који су напустили земљу, већ природни пад становништва – један од показатеља демографског стања.

Ови бројеви не говоре сами за себе о сваком разлогу због којег се становништво смањује, али показују колико је демографска основа из које се попуњавају школе, предузећа и јавне установе све мања.

Послодавци траже раднике, али проблем није само у броју људи

Недостатак радне снаге већ се препознаје и у привреди. Према анализи Организације за економску сарадњу и развој (OECD) из 2026. године, 37,4 одсто предузећа у Републици Српској пријављује потешкоће приликом запошљавања. Посебно су изражене потребе за квалификованим радницима.

Истраживање Агенције за рад и запошљавање БиХ, спроведено међу послодавцима током 2024. године, показало је да је 45,7 одсто анкетираних послодаваца имало тешкоће у проналажењу нових радника. Међу занимањима за која је било најтеже пронаћи запослене наводе се продавци, конобари, возачи, кувари, столари, заваривачи, зидари и други занатски профили.

То показује да проблем није ограничен на једну област. Недостају радници у производњи, грађевинарству, трговини, угоститељству и другим дјелатностима од којих зависи свакодневно функционисање заједнице.

Ипак, недостатак радника не може се објаснити само одласком становништва. У истом истраживању послодавци су, поред недостатка људи одговарајућих занимања, указивали и на недовољно интересовање кандидата за одређене послове, недостатак знања и искуства, али и на незадовољство понуђеним условима и платама.

Зато се поставља важно питање: да ли се од младих очекује да прихвате било какав посао или им се нуде радна мјеста на којима могу да планирају живот, напредују и оснују породицу?

Није довољно рећи младима да остану

Одлазак младих често се посматра као проблем појединца или породице. Међутим, када велики број људи своју будућност тражи у другим земљама, посљедице осјећају и они који остају.

Мање становника значи мање ученика, мању базу радне снаге и слабију потражњу за дијелом услуга. У мањим општинама то може додатно отежати пословање локалних предузећа, одржавање појединих услуга и привлачење нових инвестиција.

Посебан проблем настаје када млади оду након школовања, а локална заједница изгуби и људе у које је већ уложила кроз образовни систем. Ако нема довољно пословних прилика, стручног усавршавања и могућности за напредовање, тешко је очекивати да ће позиви на останак имати велики ефекат.

Млади не одлучују о својој будућности само на основу висине плате. Важни су и сигурност радног мјеста, однос послодавца према запосленима, могућност стручног развоја, трошкови становања, доступност здравствених и образовних услуга, као и осјећај да се рад и знање цијене.

Ко ће преузети послове који остају?

Када недостаје домаћих радника, послодавци траже друга рјешења, укључујући запошљавање људи из иностранства. То може помоћи да се попуне упражњена радна мјеста, али само по себи не рјешава узроке демографског пада и одласка становништва.

Истовремено, привреда мора да размисли о томе како да задржи и развија домаће кадрове. То подразумијева боље повезивање образовања и тржишта рада, квалитетнију практичну наставу, подршку занатским занимањима и услове у којима млади могу да виде перспективу.

Одговорност није само на институцијама. Послодавци морају да преиспитају плате и услове рада, образовне установе да прате потребе привреде, а надлежни да покажу резултате мјера које најављују. Није довољно објавити програм запошљавања ако се не зна колико је људи након њега добило стабилан посао и остало да живи у својој средини.

Будућност се не мјери само бројем радних мјеста

Демографски пад не може се зауставити једном мјером, нити се одлазак младих може преокренути преко ноћи. Али се може утицати на разлоге због којих људи одлазе и на услове због којих би одлучили да остану.

Зато питање „ко ће радити?“ мора да прати и друго: „под којим условима ће људи радити и живјети?“

Ако се од младих очекује да остану, онда им треба понудити више од поруке да су потребни својој земљи. Потребни су им посао од којег могу да живе, могућност напредовања и средина у којој могу да планирају будућност.

У супротном, проблем недостатка радника наставиће да буде само видљива посљедица много дубљег питања – зашто све већи број људи своју будућност види негдје друго.

Коментари