Република Српска

Нови односи снага у Парламенту БиХ: Какве посљедице може осјетити Република Српска?

Нови распоред мандата у Парламенту БиХ доноси другачију политичку рачуницу. Кључни ће бити гласови посланика из Српске и избор делегата у Дом народа.

Зграда Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у Сарајеву.
Зграда Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у Сарајеву. Фото: Wikimedia Commons – Smooth O / CC BY 3.0

Након Општих избора у БиХ одржаних 4. октобра, познат је нови распоред мандата у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, а политичке странке већ праве рачунице о будућим већинама и утицају на доношење одлука на нивоу заједничких институција.

За Републику Српску посебно је важно питање ко ће представљати њене грађане у Сарајеву, какав ће бити однос снага међу посланицима из Српске и ко ће имати већину приликом избора пет делегата у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.

Нови распоред не значи само промјену броја посланичких мјеста по странкама. Он отвара и питање како ће се формирати парламентарне већине, да ли ће представници из Републике Српске наступати усаглашено у питањима од посебног значаја за Српску и колико ће политички договори унутар Српске утицати на одлучивање у заједничким институцијама.

Ко је освојио највише мандата?

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ има 42 посланика, од којих се 28 бира са територије Федерације БиХ, а 14 са територије Републике Српске.

Према утврђеним резултатима Централне изборне комисије БиХ, највише мандата освојила је СДА — девет. СНСД има шест, СДП БиХ пет, а ХДЗ БиХ четири мандата.

Странка за БиХ освојила је три мандата, док су по два припала Покрету „Сигурна Српска“, СДС-у, Народу и правди и Демократској фронти. Преостали мандати распоређени су између више странака и коалиција.

Када је ријеч о посланицима који долазе из Републике Српске, распоред је сљедећи:

  • СНСД — шест мандата;
  • Покрет „Сигурна Српска“ — два мандата;
  • СДС — два мандата;
  • Листа „За правду и ред“ — један мандат;
  • коалиција ДНС–НПС — један мандат;
  • коалиција Социјалистичка партија–ДЕМОС — један мандат;
  • Уједињена Српска — један мандат.

То значи да СНСД има највећи појединачни број посланика из Републике Српске, али не и свих 14 мјеста. Пет мандата припада странкама које нису дио блока окупљеног око СНСД-а.

Овакав распоред оставља простор за различите политичке договоре, али и за могуће размимоилажење представника Српске у појединим питањима.

Зашто је важно 14 посланика из Републике Српске?

Значај посланика из Републике Српске произлази и из уставног механизма ентитетског гласања.

За доношење одлука у Представничком дому потребна је већина гласова присутних посланика који гласају, али Устав БиХ предвиђа и настојање да већина укључује најмање трећину гласова посланика изабраних са територије сваког ентитета.

Уколико тај услов није испуњен, предвиђена је додатна процедура усаглашавања. Ако се сагласност не постигне, одлука се може усвојити под условом да против ње не гласају двије трећине или више посланика изабраних са територије сваког ентитета.

Пошто Републици Српској припада 14 посланичких мјеста, једна трећина износи најмање пет гласова.

То практично значи да распоред гласова међу посланицима из Српске може имати значајну улогу у усвајању закона и других одлука. Међутим, не треба занемарити ни чињеницу да ентитетско гласање није исто што и аутоматско право једне политичке странке да блокира рад Представничког дома.

За Републику Српску зато ће бити важно не само колико посланика има свака странка, већ и како ће се они изјашњавати о питањима која се односе на надлежности ентитета, финансије, институције и друга уставна питања.

Дом народа — можда и важнија политичка рачуница

Посебну пажњу привлачи избор пет делегата из Републике Српске у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.

Овај дом има 15 делегата — по пет из реда српског, бошњачког и хрватског народа. Делегате из Републике Српске бира Народна скупштина Српске, док се делегати из Федерације БиХ бирају у тамошњем парламенту.

Управо због тога конституисање новог сазива Народне скупштине Републике Српске има значај и за политичке односе на нивоу БиХ.

Према изјавама Милорада Додика након састанка владајуће коалиције 15. новембра, договорена су имена четири кандидата за делегате у Дом народа БиХ. Додик је навео и да владајући блок тренутно располаже са 56 посланика у новом сазиву Народне скупштине, уз очекивање да би тај број могао бити и већи.

Ипак, договор странака није исто што и формални избор делегата. О њиховом избору одлучују народни посланици у Народној скупштини Републике Српске, тајним гласањем, у складу са прописаном процедуром.

Распоред пет делегатских мјеста зато ће бити један од најважнијих показатеља стварног односа политичких снага у новом сазиву парламента Српске.

Шта Дом народа значи за Републику Српску?

Дом народа није само још један парламентарни ниво. Заједно са Представничким домом учествује у доношењу закона и других одлука Парламентарне скупштине БиХ.

У њему постоји и механизам заштите виталног националног интереса. Клуб делегата једног од три конститутивна народа може покренути процедуру уколико сматра да је одређена одлука штетна по витални национални интерес тог народа. Та процедура предвиђа посебан начин усаглашавања и, у одређеним случајевима, укључивање Уставног суда БиХ.

За Републику Српску је важно и то што њених пет делегата долази из Народне скупштине Српске. Због тога однос снага у ентитетском парламенту може утицати на то ко ће имати највећи утицај у српском клубу Дома народа.

Ипак, пет делегата не треба посматрати као аутоматски јединствен политички блок. Њихово поступање зависиће од конкретних одлука, политичких договора и ставова које буду заступали.

Да ли ће представници Српске наступати јединствено?

Једно од кључних питања новог мандата биће да ли ће представници власти и опозиције из Републике Српске успјети да усагласе ставове о питањима која се тичу њених уставних надлежности и положаја у заједничким институцијама.

Разлике између странака у погледу економске политике, европских интеграција, односа према институцијама БиХ и начина рјешавања политичких спорова остају дио парламентарне стварности.

С друге стране, питања која се односе на уставни положај Републике Српске, њене надлежности и заштиту интереса грађана могу бити простор за договор различитих политичких субјеката.

Колико ће таквих договора бити, показаће конкретна гласања, а не само изјаве политичких лидера.

Шта грађани могу очекивати?

Нови распоред снага у Парламенту БиХ сам по себи не доноси непосредну промјену надлежности Републике Српске. Он, међутим, одређује политички оквир у којем ће се доносити одлуке важне за функционисање заједничких институција.

Посебно ће бити важно пратити избор делегата у Дом народа, формирање парламентарних већина и однос посланика из Републике Српске према законима који се буду нашли на дневном реду.

За грађане ће најважније бити да ли ће нови сазиви институција донијети више политичке предвидљивости, ефикасније одлучивање и конкретне резултате у областима као што су економија, инфраструктура, јавне финансије и европске интеграције.

Нови мандат зато отвара неколико важних питања: ко ће имати пресудан утицај у Представничком дому, ко ће изабрати пет делегата из Српске у Дом народа и да ли ће представници различитих странака из Републике Српске успјети да постигну договор о питањима од заједничког интереса.

Одговори на та питања показаће да ли ће нови распоред мандата донијети промјену у политичком утицају Републике Српске у институцијама БиХ или ће се досадашњи обрасци политичког надметања наставити и у наредном мандату.

Коментари