Економија

Колико нас кошта зима: Пелет до 850 КМ, а гријање све већи терет за кућни буџет

Припрема за зиму ове године за многа домаћинства значи знатно већи издатак. Тона сертификованог пелета у појединим продајним мјестима достиже 850 КМ, док кубни метар исцијепаних дрва кошта око 165 КМ. Уз рачуне за струју и гријање, зимски трошкови постају озбиљна ставка кућног буџета.

Радници производе дрвене пелете за гријање
Производња дрвених пелета за гријање у Новом Мексику. Илустративна фотографија. The Southwest Jemez Collaborative Forest Landscape Restoration Project is a long-term forest and watershed restoration strategy to increase the landscape's resilience to severe wildfire and other large-scale disturbances. The landscape area is approximately 210,000 acres in the Southwest Jemez Mountains (SWJM) comprising the entire upper Jemez River watershed and including 110,000 acres on the Santa Fe National Forest, the 86,000-acre Valles Caldera National Preserve, the Pueblo of Jemez Pueblo, and additional parcels of state, private, and tribal lands. The project area includes ponderosa pine, mixed conifer, aspen and piñon-juniper forests as well as grasslands, meadows, riparian areas and aquatic habitats. The effect of human activities has significantly changed the ecological complexion of the landscape within the Jemez Mountains. Over time, the suppression of natural wildfires has dramatically altered the diversity, age, and productivity of native plant species. The forests have experienced dramatic increases in tree densities, thick understories, and ground litter. Decades of livestock grazing have left river and creek embankments without enough vegetation to hold the soil and shade the waterways to provide optimal temperatures for native trout and other aquatic species. Invasive plants and noxious weeds have encroached across the landscape, diminishing the quality, quantity and diversity of native forage for both wildlife and livestock. The overall goal is to restore the forest to conditions that were common to this geographical area prior to the first European contact. The SWJM project was designed to meet four primary purposes: • Restore the forest's resilience to wildfire and other disturbances by using low-intensity fire to return fire to the landscape • Protect cultural resources • Improve wildlife habitat, watershed and riparian conditions, vegetation diversity and water quality • Create local economic development opportunities The USDA FS Santa Fe National Forest (SFNF) have worked with the Pueblo of Jemez on the Collaborative Forest Landscape Restoration Program (CFLRP) that encourages the collaborative, science-based ecosystem restoration of priority forest landscapes. This helps to reduce the threat of wildland fire through hazardous fuels removal, promotes forest health through reducing insect infestation and disease, and the harvest of timber will go to the tribe’s nearby Walatowa Timber Industries mill. USDA Photo by Lance Cheung with permission of the Pueblo of Jemez. For more information please see: USDA.gov FS.usda.gov/detail/santafe/landmanagement/projects/?cid=stelprd3826396 FS.fed.us/restoration/CFLRP/ Фото: Writing Lance Cheung / USDAgov / Public Domain

Зима још није показала своје најхладније лице, али су многи грађани већ осјетили колико кошта припрема за њен долазак. Набавка огрева, рачуни за струју и гријање, одржавање пећи и котлова, али и свакодневни животни трошкови стварају притисак који се током зимских мјесеци додатно појачава.

Ове године посебно се издваја цијена пелета. Према подацима које су крајем октобра објавиле „Независне новине“, за тону сертификованог пелета потребно је издвојити од 820 до 850 КМ. Пелет без наведене класе и сертификата на тржишту се нуди по цијени од око 770 до 790 КМ по тони.

И дрва су поскупјела. Кубни метар исцијепаних дрва кошта око 165 КМ, док се цијене лигнита и мрког угља крећу око 265, односно 297 КМ по тони. Наведене цијене су оријентационе и могу се разликовати зависно од продавца, квалитета, превоза и мјеста испоруке.

Пелет и дрва – колико новца треба издвојити?

Када се цијена погледа кроз потребе једног домаћинства, износи постају јаснији. Ако је за једну грејну сезону потребно три тоне пелета, набавка по цијени од 820 до 850 КМ по тони коштаће од 2.460 до 2.550 КМ. За четири тоне тај износ расте на 3.280 до 3.400 КМ.

То је само трошак горива. У рачуницу нису урачунати сервисирање котла, чишћење, електрична енергија коју систем троши, нити евентуални трошкови транспорта и складиштења.

Код дрва је рачуница другачија јер потрошња зависи од величине објекта, квалитета изолације, врсте пећи и навика укућана. Ипак, и овдје је јасно да набавка неколико кубних метара огрева представља значајан издатак који многе породице морају планирати унапријед.

Бањалука: гријање као стална ставка у буџету

Грађани који користе даљинско гријање имају другачији начин обрачуна, али ни њихови трошкови нису занемарљиви. Према објављеним подацима, цијена за домаћинства у Бањој Луци износи 1,97 КМ по квадратном метру за паушално плаћање. За стан од 60 квадратних метара то је 118,20 КМ, према наведеној тарифи.

Код корисника који плаћају према потрошњи, обрачун се заснива на утрошеној топлотној енергији, уз посебну ставку за дистрибутивне трошкове. Истовремено, „Еко топлане“ су затражиле повећање цијена, па остаје неизвјесно да ли ће и када доћи до промјене рачуна.

Гријна сезона у Бањој Луци почела је 15. октобра, али је њен почетак обиљежен и проблемима у дистрибутивној мрежи. Из „Еко топлана“ је саопштено да су тренутно расположиве залихе дрвне сјечке, уз рационално управљање потрошњом, довољне до краја децембра, уз напомену да се залихе континуирано обнављају.

Струја – важан дио зимске рачунице

Домаћинства која се грију на електричну енергију посебно морају водити рачуна о потрошњи. Код електричних гријалица и котлова, дужи рад током хладних дана може значајно повећати мјесечни рачун.

У Републици Српској се примјењује блоковски систем обрачуна потрошње електричне енергије. То значи да коначни износ зависи и од тога колико је струје домаћинство потрошило, а не само од једне цијене киловат-часа. Због тога поређење рачуна различитих домаћинстава није могуће без података о њиховој потрошњи и начину гријања.

Према изјави која је 19. октобра пренесена у агенцијској вијести Срне, најављено је да цијене електричне енергије за домаћинства у Републици Српској неће бити повећане до марта. То је тада представљено као став руководства, док евентуалне будуће промјене зависе од одлука надлежних институција.

Нема једне цијене зиме

Колико ће једно домаћинство потрошити на гријање не зависи само од избора енергента. Стан од 60 квадратних метара у добро изолованој згради и кућа исте површине са старом столаријом и слабом изолацијом немају исте потребе за енергијом. Разлику праве и положај објекта, спратност, изложеност вјетру, температура која се одржава у просторијама и ефикасност система гријања.

Зато ниједна појединачна цијена не може дати потпуну слику зимског трошка. За једне је највећи издатак набавка огрева на почетку сезоне, за друге мјесечни рачуни, а за треће комбинација више различитих извора гријања.

Посебно је важно што се ти трошкови не појављују сами. Зими се и даље плаћају храна, превоз, лијекови, становање и остале редовне обавезе. Због тога поскупљење огрева није само питање избора између дрва и пелета, него и питање колико новца породицама остаје за друге потребе.

Зима као питање енергетске сигурности

Овогодишње цијене поново отварају питање енергетске ефикасности домаћинстава. Боља изолација, квалитетнија столарија и ефикаснији системи гријања могу смањити потрошњу, али таква улагања захтијевају новац који многа домаћинства немају на располагању.

Зато би подршка грађанима за обнову фасада, замјену столарије и унапређење система гријања требало да буде дио дугорочне политике, а не само повремена мјера када трошкови енергената нагло порасту.

Зима се не може избјећи, али би њени трошкови могли бити предвидљивији и подношљивији. За то нису довољни само савјети грађанима да штеде енергију. Потребни су стабилни системи гријања, јасне информације о цијенама и конкретна подршка домаћинствима која најтеже подносе раст животних трошкова.

Коментари