Однос парламентарне већине према опозицији поново је у центру политичке пажње у Србији. Послије промјене власти питање није више само ко има већину, него да ли ће нови политички актери примијенити демократске стандарде које су годинама тражили од других.
Нова Скупштина, нови односи снага
Студентска листа „Студенти побјеђују“ освојила је на ванредним изборима 25. октобра 140 од 250 мандата. Листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ има 103, а преосталих седам мандата припало је мањинским листама. Студентска листа тако може сама, без ичије подршке, да изабере предсједника Скупштине, потпредсједнике и предсједнике одбора.
Конститутивна сједница заказана је за уторак, 17. новембар. На данашњим консултацијама представници Студентске листе саопштили су да ће предсједник Скупштине, број потпредсједника и њихова имена бити изгласани већином на сједници. Одбори ће имати састав сразмјеран величини посланичких група, а о предсједницима одбора одлучиваће се већином гласова у сваком одбору.
Да ли ће неко потпредсједничко мјесто припасти другим посланичким групама, Студентска листа још није одлучила. Најавила је да ће јавност о томе обавијестити благовремено. Из Студентске листе поручују и да ће права опозиције бити испоштована.
Шта је било у прошлом сазиву
У претходном сазиву, изабраном 2024. године, у којем је СНС имао доминантну позицију, међу потпредсједницима Народне скупштине није било никога из парламентарне опозиције. Изабрано је шест потпредсједника: Сандра Божић, Един Ђерлек, Јован Јањић, Елвира Ковач, Снежана Пауновић и Марина Рагуш. Неке од њих предложиле су странке које нису СНС, али су биле дио владајуће већине, а то није исто што и парламентарна опозиција.
Није увијек било тако. У сазиву из 2022. године договорено је да Скупштина има седам потпредсједника и да опозиција води пет скупштинских одбора. Пракса је, дакле, зависила од воље већине.
Права већине и права мањине
Демократија није само право већине да доноси одлуке. Она подразумијева и право мањине да учествује у парламентарном животу, контролише власт, поставља питања и користи механизме парламентарног надзора. Добра међународна пракса је да се опозицији остави простор да води поједина радна тијела, предсједава одређеним одборима и има потпредсједничка мјеста.
Из листе „Уједињена Србија“ већ стижу оцјене да ће права опозиције у новом парламенту бити умањена. Студентска листа тврди супротно. Ко је у праву, показаће гласање у уторак.
Мјерило досљедности
Зато је оправдано питати: хоће ли Студентска листа показати другачији однос према политичким неистомишљеницима или ће наставити праксу коју је раније критиковала? Ако нова већина опозицији не омогући значајније учешће у руковођењу парламентом, поставља се питање да ли се мијења политичка пракса или само њени носиоци.
Политичка досљедност не мјери се обећањима из опозиције, него понашањем кад се преузме власт. Први испит Студентска листа полаже већ у уторак.
Коментари
Хвала! Ваш коментар је послат и биће објављен након прегледа.