Регион

Гогановић са Калабуховом: Да ли се приближава крај ОХР-а у БиХ?

Гогановић и Калабухов сматрају да су сазрели услови за затварање ОХР-а, али међународни оквир „5+2“ и даље представља кључну препреку.

Зграда Канцеларије високог представника (ОХР) у Сарајеву.
Зграда Канцеларије високог представника у Босни и Херцеговини у Сарајеву. Архивска фотографија снимљена 21. априла 2015. године. Фото: Bjoertvedt / Wikimedia Commons / CC BY-SA 4.0

Питање затварања Канцеларије високог представника поново је у центру политичких разговора у БиХ. Након састанка у Источном Сарајеву, Александар Гогановић и руски амбасадор Игор Калабухов оцијенили су да су сазрели услови за окончање међународног надзора. Ипак, пут до затварања ОХР-а и даље зависи од низа политичких и институционалних услова.

Замјеник министра одбране у Савјету министара БиХ Александар Гогановић састао се 10. новембра у Источном Сарајеву са амбасадором Руске Федерације Игором Калабуховом. Тема разговора биле су актуелне политичке и безбједносне прилике у БиХ и региону, као и значај Дејтонског мировног споразума за очување стабилности.

Како је објављено, саговорници су нагласили да политичка неслагања треба рјешавати дијалогом, без наметања рјешења и једностраних потеза који би могли додатно продубити подјеле.

Посебну пажњу привукла је њихова оцјена да су сазрели услови за затварање Канцеларије високог представника и преношење пуне одговорности за будућност БиХ на домаће институције и демократски изабране представнике.

Гогановић је, такође, истакао значај традиционалних односа српског и руског народа, наводећи да сусрети највиших званичника Републике Српске и Русије потврђују континуитет сарадње.

Зашто је затварање ОХР-а поново актуелно?

Канцеларија високог представника успостављена је након потписивања Дејтонског мировног споразума 1995. године, са задатком да надгледа цивилно спровођење мировног споразума.

Током година, улога високог представника постала је једно од најспорнијих питања политичког живота у БиХ. Посебно су предмет расправа такозвана бонска овлашћења, која су високом представнику омогућила да доноси обавезујуће одлуке и смјењује званичнике за које процијени да крше мировни споразум.

Заговорници затварања ОХР-а сматрају да БиХ треба да преузме пуну одговорност за сопствене институције и политичке процесе. Са друге стране, присталице наставка међународног надзора указују на политичке блокаде, институционалне спорове и потребу да се очува примјена Дејтонског споразума.

Због тога питање ОХР-а није само однос према једној међународној институцији, већ и питање начина на који БиХ треба да функционише у будућности.

Шта је потребно да би ОХР био затворен?

Затварање ОХР-а није условљено само политичком сагласношћу појединих домаћих званичника или ставом једне државе. Управни одбор Савјета за спровођење мира још је 2008. године утврдио оквир познат као „5+2“, који представља услове за окончање мандата Канцеларије високог представника.

Пет циљева односи се на:

  • прихватљиво и одрживо рјешавање питања расподјеле државне имовине између различитих нивоа власти;
  • прихватљиво и одрживо рјешавање питања војне имовине;
  • потпуну проведбу коначне арбитражне одлуке за Брчко;
  • фискалну одрживост;
  • јачање владавине права.

Поред тога, предвиђена су и два услова: потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом и позитивна оцјена Управног одбора Савјета за спровођење мира о ситуацији у БиХ, заснована на пуној примјени Дејтонског мировног споразума.

Споразум о стабилизацији и придруживању је потписан, али остали елементи агенде нису у потпуности испуњени. Управо због тога затварање ОХР-а и даље остаје отворено питање.

Русија и западне земље немају исти став

Расправа о будућности ОХР-а већ дуго је повезана и са различитим ставовима међународних актера о политичком уређењу БиХ.

Русија се залаже за затварање Канцеларије високог представника, а Калабухов је и раније јавно износио став да БиХ може самостално да се развија без спољног надзора.

Са друге стране, дио западних земаља и чланица Управног одбора Савјета за спровођење мира подржава наставак рада ОХР-а све док не буду испуњени утврђени услови. На различите ставове указала је и расправа у Савјету безбједности УН крајем октобра, када су Русија и Кина поново позвале на затварање ОХР-а, док су европске земље подржале наставак његовог мандата.

То показује да питање затварања ОХР-а није само унутрашње политичко питање БиХ, већ и дио ширих дипломатских односа.

Да ли је затварање ОХР-а сада ближе?

Састанак Гогановића и Калабухова потврђује да међу њима постоји сагласност о потреби окончања међународног надзора и јачања одговорности домаћих институција. Међутим, њихова заједничка оцјена сама по себи не мијења постојеће услове нити представља одлуку о престанку рада Канцеларије високог представника.

За конкретан помак биће потребно да се ријеше преостала питања из агенде „5+2“, али и да Управни одбор Савјета за спровођење мира процијени да су испуњени услови за затварање.

Зато је, у овом тренутку, прецизније говорити о обновљеном политичком притиску и дипломатском залагању за затварање ОХР-а него о непосредном крају његовог мандата.

Кључно питање остаје да ли ће политички актери у БиХ успјети да постигну договор о спорним питањима и створе услове за преузимање пуне одговорности за функционисање земље. Од одговора на то питање зависиће и будућност међународног надзора у БиХ.

Коментари