Србија

Дан примирја у Првом свјетском рату: Сјећање на жртву Србије и симбол који је постао знак васкрса

Једанаести новембар обиљежава се као Дан примирја у Првом свјетском рату. Сјећање на огромне жртве Србије и симболика Наталијине рамонде подсјећају на страдање, истрајност и обнову.

Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae) у кањону Матка у Сјеверној Македонији.
Наталијина рамонда, ријетка биљка која је постала симбол сјећања на страдање и обнову Србије након Првог свјетског рата. Фотографија је снимљена у кањону Матка у Сјеверној Македонији 2013. године. Фото: Bijonse / Wikimedia Commons / CC BY-SA 3.0

Једанаести новембар обиљежава се као Дан примирја у Првом свјетском рату, у знак сјећања на 1918. годину, када су окончана ратна дејства на Западном фронту. За Србију овај датум има посебну тежину због огромних људских и материјалних губитака које је поднијела током Великог рата.

Примирје између Њемачке и сила Антанте потписано је 11. новембра 1918. године у француском Компијењу, у жељезничком вагону који је коришћен за преговоре. На снагу је ступило у 11 часова, чиме су обустављена непријатељства на Западном фронту и означен крај борби у Првом свјетском рату.

Иако је примирје зауставило ратна дејства, коначни мировни споразум са Њемачком потписан је касније, 28. јуна 1919. године у Версају.

Србија међу највећим страдалницима

За српски народ 11. новембар није само датум из свјетске историје. То је прилика да се сјетимо војника и цивила који су страдали током четири године рата, као и огромних искушења кроз која је прошла српска држава.

Србија је током рата претрпјела изузетно велике губитке, а посебно тешке посљедице оставили су борбе, окупација, болести и повлачење српске војске преко Албаније током зиме 1915. и 1916. године.

Послије опоравка на Крфу, српска војска поново је ступила на фронт и учествовала у пробоју Солунског фронта у септембру 1918. године. Тај пробој био је један од кључних догађаја који су убрзали ослобађање Србије и слом Централних сила на Балкану.

Наталијина рамонда – цвијет који симболизује обнову

Један од најпрепознатљивијих симбола Дана примирја у Србији је Наталијина рамонда, позната и као „цвијет феникс“.

Ова ријетка биљка посебна је по способности да, након што се осуши, поново оживи када добије воду. Управо због те особине постала је симбол обнове српске државе и народа након страдања у Првом свјетском рату.

Цвијет је назван по краљици Наталији Обреновић, а његова симболика повезује се са истрајношћу, сјећањем и обновом.

Амблем који се носи поводом Дана примирја садржи Наталијину рамонду и стилизовану траку Албанске споменице, одликовања које је додјељивано учесницима повлачења српске војске преко Албаније.

Државни празник у Србији

Дан примирја у Првом свјетском рату у Србији се обиљежава као државни празник од 2012. године. Једанаести новембар је нерадни дан, а празник се обиљежава полагањем вијенаца, комеморативним свечаностима и другим програмима посвећеним сјећању на страдале.

Овај датум обиљежава се и у другим земљама свијета, под различитим називима, као дан сјећања на завршетак Великог рата и његове жртве.

Сјећање на 11. новембар 1918. године подсјећа на цијену мира и на страдање генерација које су обиљежиле историју Европе и српског народа.

Коментари