Свијет

Русија и САД поново сарађују у енергетици: Да ли договор већ утиче на цијене горива?

Русија и САД договориле су обнову извоза руског дизела, а Лавров тврди да су цијене већ пале. Провјеравамо шта показују тржишни подаци и може ли се договор одразити на цијене горива у региону.

Владимир Путин и Доналд Трамп током сусрета на самиту Г20 у Хамбургу 2017. године.
Руски предсједник Владимир Путин и амерички предсједник Доналд Трамп током сусрета на самиту Г20 у Хамбургу, 7. јула 2017. године. Архивска фотографија. Фото: Kremlin.ru / Wikimedia Commons / CC BY 4.0

Договор Москве и Вашингтона о обнови извоза руског дизела на америчко и свјетско тржиште поново је отворио питање колико политика утиче на цијене енергената. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров тврди да је договор већ почео да обара цијене, док подаци са тржишта показују пад цијена дизелских фјучерса у САД. Ипак, то још не значи да ће гориво појефтинити на бензинским пумпама, нити да ће се промјена аутоматски осјетити у Европи и нашем региону.

Русија и Сједињене Америчке Државе поново су успоставиле ограничену сарадњу у области енергетике, и то у тренутку када су високе цијене дизела постале значајно економско и политичко питање у САД.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је 10. новембра да се споразум о обнови извоза руског дизела већ спроводи и да је допринио паду цијена. У тексту објављеном у московском листу „Комерсант“, Лавров је договор лидера Русије и САД представио као важан допринос енергетској безбједности.

Ипак, његова оцјена захтијева додатни контекст: Лавров није навео конкретне податке о томе колико су цијене пале нити колики дио промјене може директно да се припише руском дизелу.

Према извјештају агенције Reuters, цијене дизелских фјучерса у САД пале су приближно 11 одсто од објављивања договора. Међутим, малопродајне цијене дизела на америчким пумпама претходне седмице достигле су рекордне нивое. То показује да кретање цијена на берзи и износ који плаћају потрошачи нису исто.

Шта су договорили Путин и Трамп?

Амерички предсједник Доналд Трамп објавио је 9. октобра да је са руским предсједником Владимиром Путином постигнут договор о испорукама дизела на америчко и свјетско тржиште.

Према тадашњој најави, Русија је требало да одмах испоручи 300.000 тона дизела, након чега би у новембру услиједило још 500.000 тона, а потом и додатних милион тона.

Вашингтон је привремено ублажио дио санкционих ограничења која су се односила на руска горива, чиме је омогућен наставак извоза под условима договореним између двије стране.

За Трампову администрацију, један од непосредних циљева био је ублажавање високих цијена дизела уочи новембарских избора за амерички Конгрес. За Москву, договор представља могућност да поново пласира дио енергената на тржиште са којег је посљедњих година била ограничена санкцијама.

Ипак, овај аранжман не значи потпуну нормализацију економских односа двије земље, нити укидање свих санкција Русији. Ријеч је о ограниченом енергетском договору који има и економску и политичку тежину.

Да ли су цијене заиста већ пале?

Подаци о паду америчких дизелских фјучерса указују да је договор могао да утиче на очекивања тржишта. Када се појави могућност додатних испорука горива, трговци могу да очекују већу понуду и мањи притисак на цијене.

Међутим, фјучерси представљају уговоре о будућој куповини и продаји робе, а не цијену коју возачи одмах плаћају на пумпама.

На коначну цијену дизела утичу и трошкови транспорта, прераде, складиштења, порези, марже дистрибутера и однос понуде и потражње на локалном тржишту. Због тога пад берзанске цијене не мора одмах да се пренесе на малопродајне цијене.

Посебно је важно и то што је Лавров изнио политичку оцјену о ефектима договора, док конкретан обим утицаја на цијене није детаљно представљен.

Зашто је дизел толико важан за економију?

Дизел није само гориво за камионе и аутомобиле. Од њега у великој мјери зависе друмски транспорт, пољопривредна механизација, грађевинска индустрија и дио производних система.

Када дизел поскупи, расту трошкови превоза робе, пољопривредних радова и снабдијевања. Тај раст се временом може пренијети на цијене хране, грађевинског материјала и других производа.

Управо због тога државе посебну пажњу посвећују стабилности снабдијевања дизелом. Додатне испоруке могу ублажити притисак на тржиште, али само ако су довољне, редовне и економски исплативе.

Договор има и политичку цијену

Обнова извоза руског дизела у САД изазвала је и политичке реакције, јер је ријеч о гориву из земље против које су уведене санкције због рата у Украјини.

Кијев је критиковао ублажавање ограничења, упозоравајући да додатни приходи од извоза енергената могу помоћи финансирању руских ратних активности.

Истовремено, Москва покушава да представи договор као доказ да енергетска сарадња може да се настави и упркос политичким сукобима.

Постоје и практичне препреке. Reuters је претходних дана објавио да су два танкера са руским дизелом, која су првобитно била усмјерена ка америчкој атлантској обали, промијенила курс. То показује да најављене количине и стварни токови испорука нису увијек исто.

Шта то значи за Европу, Србију и Републику Српску?

Иако се договор односи на извоз дизела у САД и на свјетско тржиште, његови ефекти могу се осјетити и шире. Енергетско тржиште је повезано, па промјене у понуди на једном великом тржишту могу утицати на трговинске токове и цијене у другим дијеловима свијета.

Ипак, не треба очекивати да ће договор Путина и Трампа аутоматски довести до јефтинијег горива у Србији или Републици Српској.

Цијене на овим тржиштима зависе од набавних цијена, регионалног снабдијевања, трошкова транспорта, пореске политике и домаћих механизама формирања цијена. Чак и ако додатне количине дизела утичу на свјетске котације, ефекат на локалним пумпама може бити одложен или ограничен.

За потрошаче ће зато бити важнији конкретни подаци о кретању набавних и малопродајних цијена него политичке изјаве о успјешности договора.

Колико политика заиста управља цијенама енергената?

Овај случај поново показује колико су енергетика и политика међусобно повезане. Један договор између двије велике силе може промијенити очекивања трговаца, отворити нове правце снабдијевања и утицати на берзанске цијене.

Са друге стране, политичке кризе, санкције, ратови, напади на енергетску инфраструктуру и проблеми у транспорту могу ограничити понуду и поново створити притисак на цијене.

Ипак, политика није једини фактор. На цијене утичу и потрошња, производни капацитети, залихе, сезонска потражња, трошкови прераде и стање глобалне економије. Зато није довољно посматрати само једну изјаву или један договор да би се објаснило кретање цијена.

Договор Русије и САД показује да политичке одлуке могу брзо да промијене очекивања на енергетском тржишту. Али да ли ће то донијети трајно јефтиније гориво, неће одлучити само изјаве званичника, већ стварне испоруке, понуда и потражња и цијена коју на крају плаћају потрошачи.

Коментари