Бањалучане би већ од децембра могли дочекати већи рачуни за гријање. Међутим, иза најаве могућег поскупљења крије се много озбиљније питање: у каквом је стању систем од којег зависи топлота у хиљадама домаћинстава и ко ће сносити трошкове његовог одржавања?
Директор „Еко топлана“ Драгиша Зечевић упозорио је да предузеће има проблем са несразмјером прихода и трошкова, те да без додатних средстава не може гарантовати несметану испоруку топлотне енергије у наредној години.
Према подацима које је изнио, приходи предузећа износе око 23 милиона КМ, док трошкови прелазе 30 милиона марака. За стабилизацију система, како је навео, потребно је обезбиједити око 20 милиона КМ, укључујући нагомилане обавезе и финансијску подршку за текућу годину.
То нису мале цифре. Ипак, када се говори о јавном комуналном систему, финансијски показатељи не могу бити једина тема. Грађане с правом занима шта се дешава са новцем који плаћају, како се управља системом и зашто се проблеми поново отварају усред гријне сезоне.
Поскупљење још није одлучено
Према изјавама директора „Еко топлана“, нова цијена могла би почети да се примјењује већ у децембру, али само уколико се током новембра постигне договор и надлежни органи донесу потребне одлуке.
Важно је нагласити да поскупљење још није коначно одобрено. „Еко топлане“ не могу самостално мијењати цијену услуге, а сагласност на цијену комуналне услуге даје Скупштина града.
Као могуће рјешење, управа предузећа предлаже подјелу финансијског терета: један дио кроз корекцију цијене коју плаћају корисници, а други кроз субвенције из градског буџета.
Такав модел отвара и важно питање одговорности. Ако дио трошкова треба да преузму грађани кроз веће рачуне, а дио Град из буџета, онда јавност мора имати јасан увид у то колико је новца потребно, за шта ће бити потрошен и какве гаранције добијају корисници.
Колико већ плаћамо гријање?
Према посљедњим објављеним подацима о цијенама, домаћинства која гријање плаћају паушално издвајају 1,97 КМ по квадратном метру. Корисници који плаћају према потрошњи плаћају 158,72 КМ по мегават-сату, уз додатних 0,44 КМ по квадратном метру за дистрибутивне трошкове.
За домаћинство које грије стан од 60 квадратних метара, паушални мјесечни износ по тренутној цијени износи 118,20 КМ.
Уколико дође до поскупљења, коначан утицај на кућни буџет зависиће од нове тарифе и начина обрачуна. До објављивања конкретног приједлога не би било одговорно лицитирати процентима или износима.
Није проблем само цијена енергената
Финансијска ситуација није једини изазов. Почетак ове гријне сезоне обиљежили су и кварови на дистрибутивној мрежи, због којих поједини дијелови града нису имали уредну испоруку топлотне енергије.
Из „Еко топлана“ су раније објаснили да је дио мреже стар и дотрајао, те да су радови током љета били усмјерени на најнеопходније санације. Предузеће је такође навело да је уговорена цијена дрвне сјечке виша за око 12 до 15 одсто него прошле сезоне, док су трошкови транспорта порасли за више од 25 одсто.
Према информацијама објављеним у октобру, тада расположиве залихе дрвне сјечке биле су довољне до краја децембра, уз наставак набавке за остатак сезоне. То не значи да је несташица већ наступила, али показује колико су набавка енергената и финансијско планирање важни за стабилност система.
Грађани не могу бити једини одговор на проблем
Нико не спори да производња и дистрибуција топлотне енергије коштају, нити да раст цијена енергената и транспорта ствара додатни притисак на предузеће. Али грађани који редовно плаћају рачуне имају право да очекују и одговарајући квалитет услуге.
Посебно је важно да се јавности представе јасни подаци о пословању предузећа, структури трошкова, обавезама, плановима набавке енергената и инвестицијама у обнову мреже.
Такође, потребно је чути и став Градске управе и Скупштине града: да ли је могуће обезбиједити дио средстава кроз субвенције, да ли постоји план дугорочне стабилизације и шта ће бити предузето како би се избјегло да се и наредне зиме понавља иста неизвјесност.
Гријање је комунална услуга, а не луксуз
За већину домаћинстава гријање није трошак који могу једноставно да избјегну. Зато се одлуке о његовој цијени не могу посматрати само кроз финансијске извјештаје једног предузећа, већ и кроз могућности грађана да те трошкове поднесу.
Бањој Луци није потребно привремено рјешење које ће проблем помјерити за неколико мјесеци. Потребан јој је одржив систем, јасна финансијска политика и одговорност свих који учествују у његовом управљању.
Док се чека договор о цијени, остаје питање које је за грађане можда и важније од самог поскупљења: хоће ли ове зиме имати стабилно гријање, без нових непријатних изненађења?
Редакција Српске зоре пратиће даљи развој ситуације и одлуке надлежних органа, јер ово није само питање једног предузећа — него свакодневног живота хиљада бањалучких породица.
Коментари
Хвала! Ваш коментар је послат и биће објављен након прегледа.