Свијет

Ајзенкот добио мандат за састав владе: Може ли Израел без Нетанјахуа?

Бивши начелник Генералштаба Гади Ајзенкот добио је мандат за формирање нове израелске владе. Подршку његовој кандидатури препоручило је 67 посланика, али пут до парламентарне већине остаје неизвјестан.

Чланови 36. владе Израела током заједничког фотографисања у Јерусалиму 14. јуна 2021. године.
Чланови 36. владе Израела током традиционалног фотографисања у резиденцији предсједника Израела, 14. јуна 2021. године. Архивска фотографија. Фото: Avi Ohayon / GPO / Wikimedia Commons / CC BY-SA 3.0

Израел улази у једну од најнеизвјеснијих фаза послије парламентарних избора одржаних 27. октобра. Предсједник Исак Херцог повјерио је 8. новембра мандат за састављање нове владе Гадију Ајзенкоту, лидеру странке Јашар и бившем начелнику Генералштаба израелске војске.

Одлука представља озбиљан политички изазов за досадашњег премијера Бењамина Нетанјахуа, који је послије избора остао без јасне парламентарне већине. Ипак, Ајзенкотово именовање не значи да је смјена власти већ обезбијеђена. Пред њим су преговори са странкама чији се политички ставови и интереси често налазе на супротним странама.

Војни врх иза политичког изазова

Ајзенкот није непознат израелској јавности. Од 2015. до 2019. године био је 21. начелник Генералштаба Израелских одбрамбених снага (ИДФ), а у политику је ушао након завршетка војне каријере.

На челу странке Јашар постао је један од главних противника Нетанјахуове политике. Током кампање заговарао је промјену власти и формирање широке владе која би, према његовим најавама, требало да превазиђе дубоке унутрашње подјеле.

Ајзенкот је након добијања мандата поручио да Израелу треба ново политичко вођство и влада која ће се бавити безбједносним, институционалним и друштвеним изазовима земље.

Парламентарна математика: 48, 53 и 19 мандата

Резултати избора нису донијели већину ниједном политичком блоку. У Кнесету, који има 120 посланичких мјеста, за стабилну већину потребно је најмање 61.

Нетанјахуов десничарски и вјерски блок освојио је 53 мандата, док четири странке окупљене око Ајзенкота имају 48 посланика. Двије арапске политичке странке освојиле су укупно 19 мјеста.

Током консултација код предсједника Херцога, странке које представљају 67 посланика препоручиле су Ајзенкота за мандатара. Нетанјахуа су подржале странке са укупно 46 посланика, док се једна групација са седам мандата није изјаснила ни за једног кандидата.

Важно је нагласити да препоруке предсједнику нису исто што и договор о формирању владе. Ајзенкот још мора да обезбиједи довољну подршку у Кнесету и пронађе партнере који ће прихватити његове политичке услове.

Арапске странке поново у средишту преговора

Посебну тежину у овом процесу имају арапске странке, које заједно располажу са 19 посланичких мандата. Њихове препоруке помогле су Ајзенкоту да добије предност у консултацијама, али то не значи да су постигле договор о уласку у његову владу.

Ајзенкот је раније искључивао формирање владе у којој би арапске странке биле коалициони партнери. Њихово евентуално спољно подржавање владе такође је политички осјетљиво питање, јер дио његових савезника одбацује ослањање на њихове гласове.

Искуство из 2021. године показује да арапске странке могу имати значајну улогу у формирању израелске власти. Тада је странка РААМ, коју предводи Мансур Абас, постала прва независна арапска странка која је ушла у владајућу коалицију. Због тога садашња ситуација није први такав политички преседан, али јесте нови тест односа између јеврејских и арапских политичких представника.

Четири услова за нову владу

Ајзенкот је представио четири основна принципа на којима би требало да почива будућа влада.

Први је признавање Израела као јеврејске и демократске државе. Други се односи на прихватање вриједности Декларације о независности Израела. Трећи предвиђа обавезну војну, националну или цивилну службу за све грађане, док четврти подразумјева признавање Хамаса као терористичке организације и обавезу уклањања његових војних и управљачких капацитета.

Управо ти услови могли би да закомпликују преговоре. Захтјев за обавезном службом односи се и на ултраортодоксне јеврејске заједнице, чије су странке годинама биле важан дио Нетанјахуових коалиција. Са друге стране, ставови о националном идентитету Израела и Хамасу представљају озбиљну препреку за арапске странке.

Тако се Ајзенкот налази пред тешким задатком: да окупи довољну подршку, а да притом не одустане од принципа на којима је засновао политичку кампању.

Какве су могућности за формирање владе?

Пред Ајзенкотом је неколико могућих путева. Један је формирање мањинске владе која би у Кнесету добијала подршку посланика који нису њени формални чланови. Друга могућност је договор са ултраортодоксним странкама, али би такав споразум захтијевао компромис о питању обавезне службе.

Постоји и могућност шире владе националног јединства, али би она била политички тешко остварива с обзиром на супротстављеност Ајзенкота и Нетанјахуа и ставове странака које су се окупиле око смјене досадашњег премијера.

Ако Ајзенкот не успије, предсједник би могао повјерити мандат другом кандидату, укључујући и Нетанјахуа. Уколико ни тај покушај не донесе договор, Израел би могао поново да изађе на изборе.

Политичка прекретница, али не и готова смјена власти

Ајзенкотов мандат представља значајан политички ударац за Нетанјахуа, али исход преговора још је далеко од извјесног. Број препорука које је добио показује да постоји широка жеља дијела парламента за промјеном власти, али не гарантује да ће те странке моћи да се договоре о заједничком програму.

Наредне седмице показаће да ли је могуће изградити већину око политичких принципа или ће међусобна неслагања поново блокирати формирање владе.

Ајзенкот има 28 дана да покуша да састави нову владу, уз могућност продужења рока за још 14 дана. Пред њим није само борба за парламентарну већину, већ и покушај да се у дубоко подијељеном израелском друштву пронађе политички договор који би могао да издржи притиске са различитих страна.

Коментари