Србија је 25. октобра добила нову власт, а побједу Студентске листе одлучили су бирачи који раније нису излазили на изборе. Вучићева листа је остала на отприлике истом броју гласова као 2023, док је излазност порасла са 58,8 на око 68,7 одсто. То је око 600 хиљада бирача више него прошли пут.
Побједа је убједљива и нико је озбиљно не оспорава: Вучић је пораз признао исте вечери. Отворено питање је другачије: шта та структура гласова значи за стабилност нове власти.
Ко су нови бирачи
Постоје два тумачења. Према првом, ријеч је о људима који су дуго били незаинтересовани за политику. Они су изашли против нечега, а не за конкретан програм. Такви бирачи су нестрпљиви, слабо везани за организацију и брзо се разочарају.
Према другом тумачењу, ти људи нису били незаинтересовани, него обесхрабрени. Дио аналитичара је још у мају оцијенио да је ниска излазност била савезник власти, јер људи нису вјеровали да глас може нешто промијенити. Према том виђењу, двије године протеста и акција „Студент у сваком селу” вратиле су их у политику.
Подаци засад не дају коначан одговор. Излазност је порасла подједнако у свим регионима, око 70 одсто, што упућује на широку мобилизацију, а не само младих у градовима. Детаљна анализа о томе ко су нови бирачи још није објављена.
Покрет без лица и питања без одговора
Студентска листа је ушла у кампању без кандидата за премијера и без имена будућих министара. Програм је био скуп принципа: одговорност, лустрација, слободни медији, независно правосуђе. О ЕУ, Косову, буџету или енергетици конкретних одговора било је мало.
Критичари наводе примјере. На једној конференцији, на питање зашто листа бира у којим дебатама учествује, модераторка је одговорила да то „није тема ове конференције”. Кандидатима је поручено да не дају изјаве низу медија. Критичари ово пореде са ситуацијом у којој државник на питање о кризи одговори „пратите наше званичне канале”: у покрету то пролази, у власти тешко.
Присталице имају другачије објашњење. Медији којима кандидати нису давали изјаве су, према студентима, годинама називали студенте усташама и терористима. Одсуство лидера је било намјерно: покрет је хтио да избјегне да постане „још једна странка” и да једна особа постане мета кампање. Листа има стотине стручњака, међу њима и бившег гувернера Народне банке.
Оба аргумента ће ускоро бити провјерена: листа сада мора предложити премијера и програм владе.
Оставке: одговорност или притисак
Прва конференција послије побједе није била о плану владе, него о оставкама. Листа је тражила одлазак шефа полиције, команданата Жандармерије и САЈ-а, директора БИА и ВБА, тужилаца, предсједника Уставног суда, директорке РТС-а и директора Телекома. Када је РТС објавио извињење гледаоцима, студенти су одговорили: „Не прихватамо извињење. Прихватамо само оставке.”
За присталице, то је тражење одговорности од људи који су годинама кршили закон и професионалне стандарде, а не освета. Критичари указују на други проблем. Листа још нема потврђене мандате ни владу, а већ се понаша као власт која смјењује. Оставка изнуђена јавним притиском није исто што и разрјешење по закону, и може постати преседан за сваку сљедећу власт.
Прозивање и инциденти
У данима послије избора појавио се анонимни сајт за „пријаву прелетача”, који сам наводи да не провјерава истинитост пријава. Група грађана упала је у зграду Информера. Новости, лист близак СНС-у, објавиле су снимак уласка присталица листе у општину Земун и ударца запосленој. У јавности су присутне и кампање прозивања „ћација”, односно присталица претходне власти.
Нема доказа да је Студентска листа организовала ове акције. Присталице указују да дио извјештаја долази из медија блиских СНС-у и да постоје тврдње да су неки инциденти намјештени. Ипак, начин на који ће се нова већина односити према оваквим догађајима биће важан показатељ. Више од 1,7 милиона људи гласало је за Вучићеву листу, и они живе и раде у истим градовима и институцијама.
Шта кажу искуства других земаља
Побједе изникле из протеста и мобилизације разочараних бирача имају мјешовит резултат. У Црној Гори 2020, Бугарској 2021. и Словачкој 2020. нове власти су се распале у року од једне до три године. У Бангладешу је студентска странка на изборима 2026. добила само шест мјеста. Арменија је примјер покрета који је брзо формирао владу и задржао власт.
Студентска листа има једну предност коју већина тих коалиција није имала: апсолутну већину од око 140 мандата, без зависности од мањих партнера. С друге стране, сама листа окупља људе и странке од љевице до деснице, које је ујединило противљење претходној власти.
Први тестови
Новој власти предстоје три брза теста: избор премијера и владе, начин на који ће спровести смјене, и предсједнички избори до 26. децембра. Бирачи који су први пут изашли вјероватно неће чекати четири године на резултате. Од тога колико брзо виде конкретне промјене у здравству, полицији и свакодневном животу зависиће да ли ће поново изаћи.
Чињенице: одакле је дошла побједа
Побједу је донио скок излазности од око 10 процентних поена, док је Вучићева листа остала на нивоу из 2023. Према ЦРТА, друга листа је задржала број гласова са избора из децембра 2023, а Студентска листа је имала најмање пола милиона гласова више (Н1).
| Показатељ | Избори 2023. | Избори 25. 10. 2026. |
|---|---|---|
| Излазност | 58,77 % | око 68,7 % (највиша од 1990-их) |
| Студентска листа | — | 2.345.272 гласа, око 53 %, 140 мандата |
| Александар Вучић – Уједињена Србија | 129 мандата (СНС листа) | 1.723.654 гласа, око 39 %, 103 мандата |
| СПС (Дачић) | 18 мандата | око 2,2 %, испод цензуса |
| Остале листе у парламенту | — | само мањинске (СВМ 3, албанска коалиција 2, СДП 1, СДА Санџака 1) |
- Географија: листа је побиједила у свим београдским општинама, Војводини, Шумадији и западној Србији, Нишу (60 %), Крагујевцу (58 %). Вучићева листа је побиједила у региону јужне и источне Србије и на Косову (Н1).
- Ко су нови бирачи: прецизна анализа још није објављена. Раст излазности био је равномјеран по регионима (око 70 %), што упућује на широку мобилизацију, не само младих у градовима.
- Контекст: Вучић је поднио оставку на мјесто предсједника крајем септембра да би био кандидат за премијера. Вршилац дужности предсједника је Ана Брнабић, а предсједнички избори морају се одржати до 26. децембра 2026 (Википедија).
- Кампања без имена: листа до избора није саопштила кандидата за премијера ни министре (Нови лист). Помињу се Дејан Шошкић, Јово Бакић и Радомир Саичић, који имају различите ставове о низу питања.
Сличне побједе и шта је било послије
Већина побједа изниклих из протеста и мобилизације разочараних бирача распала се или изгубила подршку у року од једне до три године. Опстали су они који су брзо добили јасног лидера и програм владе.
| Земља и година | Ко је побиједио и како | Шта је услиједило |
|---|---|---|
| Непал, 2026. | РСП (Бален Шах) послије протеста генерације З, убједљива већина | Министар унутрашњих послова из покрета поднио оставку послије 26 дана; бивши премијер Оли ухапшен (India TV) |
| Бангладеш, 2026. | Студенти срушили Хасину 2024; њихова странка НЦП | На изборима само 6 мјеста; власт освојила стара странка БНП (Ројтерс/The Star) |
| Бугарска, 2021. | „Има такав народ” (Слави Трифонов), антисистемски глас | Одбили да формирају владу; седам избора за три године |
| Црна Гора, 2020. | Коалиција против ДПС-а, експертска влада Кривокапића | Влада пала послије око 14 мјесеци; коалиција се распала |
| Словачка, 2020. | ОЛаНО (Матович), антикорупцијски талас | Матович смијењен 2021, влада пала 2022, Фицо се вратио 2023. |
| Италија, 2018. | Покрет пет звијезда, 32 %, нови бирачи | Три владе за четири године; 2022. пад на око 15 % |
| Украјина, 2019. | Зеленски и „Слуга народа”, скоро све нови људи | Прва влада трајала око шест мјесеци |
| Србија, 2000. | ДОС, 18 странака, рекордна мобилизација | Раскол ДС–ДСС, убиство Ђинђића 2003, радикали први на изборима исте године |
| Арменија, 2018. | Пашињан послије „баршунасте револуције” | Контрапримјер: брзо формирао владу и странку, задржао власт и 2021. |
Шта је заједничко пропалим случајевима: широка коалиција без заједничког програма, лидери без искуства у управљању, приоритет на казнама а не на услугама грађанима, и разочарање бирача који су дошли само да сруше стару власт.
Анализа постизборне ситуације
Србија је у необичном међувремену: побједник још нема ни мандате ни владу, а понаша се као власт; поражена страна још држи предсједништво, локалне власти и већину институција.
1. Институционални календар
- Скупштина мора да се конституише у року од 30 дана од проглашења коначних резултата; потом тече рок од 90 дана за избор владе (Н1).
- Мандатара предлаже предсједник Републике. Ту функцију тренутно врши Ана Брнабић из СНС-а. Ово је прва тачка могућег трења: она може формално да одуговлачи, иако 140 мандата не оставља простор за другу владу.
- Предсједнички избори морају се одржати до 26. децембра. Студенти су најавили свог кандидата, али име није познато. Ако Студентска листа изгуби те изборе, Србија ће имати кохабитацију.
2. Притисак на институције прије преузимања власти
- На првој конференцији листа је тражила оставке руководилаца полиције, БИА, ВБА, тужилаштава и предсједника Уставног суда (Наслови/Бета), као и директора Телекома (Н1).
- Медији су први попустили. РТВ се извинио гледаоцима и промијенио уредника (Мој Нови Сад). Директорка РТС-а Мања Грчић поднијела је оставку (РСЕ). На извињење РТС-а студенти су одговорили да прихватају само оставке (021).
- Локални ниво: СНС и даље води већину општина. У Аранђеловцу студентске групе траже оставке 14 функционера у року од седам дана и ванредне локалне изборе, иако оставка предсједника општине по закону не доводи аутоматски до избора (Српске).
- Листа је позвала запослене у држави да пријаве уништавање документације у прелазном периоду (Спутњик). То је разумна мјера, али ствара и атмосферу сумњичења свих запослених.
3. Инциденти и атмосфера
- Дан послије избора група грађана упала је у зграду Информера (Данас).
- Новости, лист близак СНС-у, објавиле су снимак уласка присталица листе у општину Земун и ударца запосленој (Новости). Догађај није независно потврђен.
- Појавио се анонимни сајт за „пријаву прелетача” без провјере навода (Данас). Није утврђено ко стоји иза њега.
- Са друге стране, испред ТВ Пинк су се појављивали маскирани младићи за које се тврди да су провокатори, а мајка једне жртве из Новог Сада тврди да је протест испред једног медија намјештен (Monitor.hr).
4. Кључни ризици
- Хетерогена коалиција. На листи су странке и појединци од љевице до деснице; сви су уједињени само против Вучића (Време). Прво тешко питање (Косово, Русија, ЕУ, Сребреница) може их подијелити.
- Одсуство извршног плана. Програм у 11 тачака углавном говори о лустрацији, не о економији и јавним услугама (Нови лист).
- Правна основа смјена. Смјене изнуђене притиском могу се касније оспорити пред судом, а стварају преседан за сљедећу власт.
- Континуитет кадрова. Полиција, службе и локалне власти остају у рукама постављених кадрова до формирања владе, што је период од могућих неколико мјесеци.
- Поларизација. Југ и источна Србија и Косово гласали су за Вучића. Осјећај да су ти крајеви „поражени” може хранити отпор.
- Нестрпљиви бирачи. Нови бирачи очекују брзе резултате; први тест су предсједнички избори за мање од два мјесеца.
5. Могући сценарији за наредних 6–12 мјесеци
| Сценарио | Како изгледа | Шта га покреће |
|---|---|---|
| Брза консолидација | Премијер и влада до краја године, смјене кроз законске поступке, студентски кандидат осваја предсједништво | Јасан лидер, дисциплина на листи, ограда од инцидената |
| Спора транзиција | Влада формирана уз одуговлачење, кохабитација са предсједником из СНС-а, сукоби око сваке смјене | Губитак предсједничких избора, отпор институција |
| Распад већине | Раскол око кадрова или Косова, губитак већине, нови избори 2027–28. | Хетерогеност листе, разочарање нових бирача, повратак СНС-а као „стабилности” |
Процјена: у кратком року највјероватнија је спора транзиција. Судбину нове власти одлучиће првих шест мјесеци и то да ли ће бирачи који су дошли 25. октобра видјети конкретне промјене у свакодневном животу.
