На локалитету Дворине у селу Бања, у подножју Венчаца код Аранђеловца, археолози су открили гроб који стручњаци убрајају међу најзначајнија открића у Србији посљедњих година. Гроб носи број 355. Налази се у рушевинама монументалне средњовјековне цркве, уз сјеверни зид припрате.
Гробну раку покривала је надгробна плоча од бијелог венчачког мермера, дуга 195 центиметара. На њој је у три реда урезан ћирилични натпис. Име покојника је дјелимично оштећено, па се чита као Братисав или Вратисав Болић. Уз име стоји да је био „човјек Лазарев“.
Облик слова смјешта натпис у другу половину 14. вијека. Стручњаци зато сматрају да се помен Лазара највјероватније односи на кнеза Лазара Хребељановића. Болић је у његовој служби био властелин или високи дворанин.
Испод плоче пронађен је потпуно очуван скелет. Покојник је положен на леђа, са рукама прекрштеним на стомаку, и сахрањен је без дрвеног ковчега. Гроб је дуго остао скривен јер је касније преко њега постављен под дрвеног трема, поплочан старијим надгробницима.
Црква у Дворинама има своју причу. Археолози су ту првобитно тражили двор посљедњег српског деспота Павла Бакића. Умјесто тога, 2011. године открили су велику цркву из средине 14. вијека, дугачку 27 и широку 14 метара. Њен ктитор је, по свему судећи, био цар Стефан Душан. По величини и архитектури одговара задужбинама највиших српских владара и великаша. Локалитет је због тога проглашен археолошким налазиштем од изузетног значаја.
Истраживања на Дворинама се настављају, а Болићев гроб је један од ријетких из тог времена уз који је сачуван и потпис.
