Сједињене Америчке Државе у уторак, 3. новембра, одржавају изборе на половини мандата. Бира се свих 435 чланова Представничког дома и 35 сенатора, као и гувернери у већини савезних држава. Републиканци тренутно контролишу оба дома Конгреса. Демократама за већину у Сенату треба нето добитак од четири мјеста, а у Представничком дому 218 посланика.
Доналд Трамп није на листићу, али су ови избори у великој мјери референдум о њему. Сам је на скуповима тражио од присталица да гласају као да је он кандидат.
Шта Американци замјерају
Најважнија тема је новчаник. Према анкети Галупа, половина регистрованих бирача сматра економију и здравствену заштиту изузетно важним за свој глас. Одмах иза је ситуација у Ирану са 47 одсто. Слиједе расподјела богатства, цијене горива, имиграција и абортус. Галуп је ове године први пут уврстио Иран међу изборне теме.
Ове двије теме су повезане. Од почетка рата са Ираном 28. фебруара бензин је поскупио скоро 50 одсто, а дизел за двије трећине. Инфлација је порасла са 2,4 на 3,4 одсто. Према анкети Ројтерса и Ипсоса из средине октобра, само 34 одсто Американаца подржава ударе на Иран, а 54 одсто сматра да рат није био вриједан тога.
Трампов рејтинг пао је на око 30 одсто. Према подацима које наводи магазин Тајм, ниједан предсједник у посљедњих 80 година, још од Харија Трумана 1946, није ушао у изборе на половини мандата са тако ниском подршком. Политиколози сматрају да је рејтинг предсједника један од најбољих показатеља колико ће мјеста његова странка изгубити.
Критике изазива и Трампова одлука да привремено укине санкције на извоз руског дизела како би оборио цијене горива.
Шта нуде републиканци
Републиканци воде кампању на резултатима које сматрају својим успјесима: рекордно мало илегалних прелазака границе, пад криминала, смањење пореза, укључујући укидање пореза на напојнице, прековремени рад и пензије, као и јефтиније лијекове. Трамп је обећао да ће свака одрасла особа добити 5.000 долара, такозвану „Трампову дивиденду“, ако републиканци задрже оба дома. Бирачима поручује да би побједом демократа изгубили безбједну границу и пореске олакшице.
Демократе одговарају да је то куповина гласова и подсјећају да ранија слична обећања нису испуњена. Вашингтон пост пише да Трамп у завршници кампање бирачима поручује да је економија боља него што они мисле, што је иста грешка коју је правио Џо Бајден.
Републиканци имају и структурну предност. Нове изборне карте у неколико држава, прије свега у Тексасу, Флориди, Сјеверној Каролини и Охају, могле би им донијети до десет мјеста више него стара расподјела. Аналитичари NBC-ја процјењују да ће републиканци задржати Представнички дом ако помак бирача ка демократама на нивоу земље буде мањи од отприлике 4,5 процентних поена.
Украјина: притисак прије гласања
Трамп је у посљедњим недјељама појачао притисак на Кијев. Обуставио је испоруке пресретача за системе Патриот и јавно поручио да Зеленски мора да прихвати договор са Москвом. Средином октобра објавио је „енергетско примирје“, што су амерички медији тумачили као покушај да се оборе цијене горива прије избора. Блумберг је писао да Трамп рат у Украјини све више посматра кроз цијене енергије. Зеленски је још у фебруару рекао да Американци желе мировни споразум прије него што се предсједник посвети изборној кампањи.
Зеленски, уз подршку Европе, за сада одбија да се одрекне територије.
Иран: преговори и пријетње истовремено
Рат са Ираном Трамп је почео без одобрења Конгреса. Вођство у предизборним анкетама демократе дугују у великој мјери управо том рату и цијенама горива. У посљедњим данима кампање Вашингтон води два колосијека. Иранска делегација у Дохи преговара о плану да се Ормуски мореуз отвори у року од два дана, а Трамп истовремено најављује могуће нове ударе.
Мотиве предсједника је немогуће поуздано утврдити. Анализе се углавном слажу у једном: Трампу је прије гласања потребан пад цијена горива, а затворени Ормуз то спречава.
Ако побиједе демократе
Агенција Decision Desk HQ издваја два највјероватнија исхода: демократе освајају оба дома или Представнички дом добијају демократе, а Сенат задржавају републиканци.
Са већином у бар једном дому, демократе би могле да:
- ускраћују новац за рат како би натјерале Трампа да тражи одобрење Конгреса;
- у Сенату блокирају потврђивање његових кандидата за функције;
- покрену истраге о рату, царинама и имиграционој политици, а у Представничком дому и опозив, мада је осуда у Сенату мало вјероватна;
- изгласају нову помоћ Украјини и забране извоз руског дизела. Ројтерс процјењује да би помоћ Украјини могла имати двотрећинску подршку довољну да надјача предсједнички вето.
Ограничења остају велика. Трамп остаје врховни командант, задржава право вета, а нови Конгрес почиње рад тек 3. јануара 2027. Пораз на изборима сам по себи не би окончао рат са Ираном.
Ако задрже републиканци
Трамп би посљедње двије године владао без озбиљне контроле Конгреса. Наставила би се политика притиска на Украјину, рат са Ираном водио би се без формалног одобрења, а Бијела кућа би поново тражила рекордни војни буџет од 1.500 милијарди долара. Чекала би се и исплата обећане „дивиденде“. Републиканци тврде да би тај исход потврдио њихову економску и безбједносну политику.
Шта то значи за свијет
Европа и Кијев пажљиво прате исход, јер би демократски Конгрес био снажнији савезник Украјине. Москва и Техеран, с друге стране, рачунају на то да Трамп с републиканском већином има више простора за брзе договоре. Који год резултат буде, спољну политику и даље води предсједник. Конгрес може да је успори, поскупи и стави под надзор, али не и да је преузме.
