Према новом Редовном економском извјештају за Западни Балкан, који је Свјетска банка објавила у уторак, привреда Босне и Херцеговине ове године ће расти 2,4 одсто. Нешто бржи раст очекује се 2027. (2,9 одсто) и 2028. године (3,1 одсто). У односу на прољећну процјену, прогнозе за БиХ спуштене су за 0,1 процентни поен. Раст у 2025. Свјетска банка процјењује на 2,1 одсто.
Регион као цјелина требало би да убрза раст са 2,6 одсто у 2025. на 3,1 одсто ове године и 3,4 одсто у 2027. Главни покретачи раста су потрошња и инвестиције.
Прогнозе за 2026. годину
- Косово: 3,6 одсто
- Албанија: 3,4 одсто
- Црна Гора: 3,3 одсто
- Сјеверна Македонија: 3,2 одсто
- Србија: 3,1 одсто (3,7 одсто у 2027)
- Босна и Херцеговина: 2,4 одсто
Прогнозе за Србију и Црну Гору повећане су у односу на прољеће за 0,4 процентна поена, а за Сјеверну Македонију за 0,3 поена. Прогноза за Албанију није мијењана.
Трговинске препреке
Као кључне препреке бржем развоју извјештај наводи високе трошкове трговине и сложене административне процедуре. Ту спадају непотребне дозволе, вишеструке инспекције и компликована сертификација. Према процјени Свјетске банке, нецаринске мјере повећавају трошкове за износ од око десет одсто вриједности увоза, док је просјечна царина око шест одсто. Уклањање половине постојећих препрека у увозу могло би у средњем року повећати бруто домаћи производ региона за 12,5 одсто.
Западни Балкан је још једном доказао своју економску отпорност. Сама отпорност, међутим, није довољна да помогне овој регији да достигне просјечан доходак Европске уније.
Сјаоћинг Ју, директорка Свјетске банке за Западни Балкан
.jpg){kind=link}